Učitelj

ходи те пије. Кртаца рије и иде кроз земљу овако: њушком рије те подиже земљу у висину, а ногама испод д. вилице као рукама одгрће земљу, и то она све чини врло брзо; кад тако ископа пут кроз који ће да пролази у лов, онда трче кроз тај пролаз одупирући се телом о дуварове, те га тако углади, да може лакше кроз њега трчати, путови су дугачки 10—20 фали, и гранају се. Кртица има кућу у земљи а не онај кртичњак над земљом у којој живи то. је једна пространа рупа, у којој она простре траве или сламе, а лишћа, да јој је мекше и топлије. Наоколо око те две куће има два ходника, један оздо, а један озго, онај доњи је већи, а онај горњи је мањи. Сви путови што их је стичу се у доњи ходник, па из доњег за у горњи има 5 устрављених путова. Из горњег само ходника улази се у кућу. а из доњег не може. Кад дође од некуд кртица она прво мора да уђе у доњи ходник, па једним од оних 5 путова уђе у горњи ходник па тек из горњег силази у вућу. Осим ових путова који долази у доњи ходник, и оних којим иде у горњи, има још један тајни шут, који полази баш из доњег краја куће, па тај пут затрпа сеном или лишћем, оним што простире, па ту лежи на њему, кад би нешто била у опасности од човека или пса, она одма одгризе онај простирач, па тајним путем »текне далеко. Кућа кртице има насликана, у „Радовану“ 1. књ, и у„Невену“ (не знам од које год. биће од 1882—1883 год. У Невену је боља.

И ако кртица живи у земљи, опет она није никад каљава, него је увек чиста, а то је за то, што она кад престане рити

Вести о учитељском удружењу

стреса се, те прашина испада, а то може да буде за то, што је длака кратка. Кртица врло тачна и уредна; њој се зна, време кад шта ради, зна се кад лови, кад путове копа, и кад се одмара. Кад се наједе она долази у кућу те се ту одмара. Обично по 3 пут дневно оставља кућу.

Пропитивање из овога.

У Корист и штета. Кртица је корисна животињица, 87. то, што једе прве који нагризају корење усевима, што једе змијчад, глисте и многе бубе; прости људи мисле да она гризе корење усевима па веле да је штетна и убијају је, али онато не једе, него они први које баш она хвата. Да је ово истина људи су дознали отуда, што су јој распорили желудац, па у њему нису могли наћи ни један коричак, нити зрно, него је био пун црви и глиста. Штета од кртице та, што рије по ливадама и баштама — прави кртињаке; но она се може отерати да то не чини овим: треба, насипати воду у кртињаке, или по мало катрана, па ће утећи, јер она не може да трпи мирис од катрана: а и вода кад је подлије она бега; али опет ова штета мала је према оној користи коју имамо од кртице, па за то кртица је виш' корисна но штетна животиња те за то је и не треба убијати.

Пропитивање из У. одељка.

Опшпта репетиција. Упоређење с др. животињом неком. Примена на децу и људе добрих и рђавих страна живота и рада кртице.

Ђ. С. Којић, учитељ.

њим

10. Збор у Краљеву. Образован је 6 нов. Уписало се 12 редовних и 8 помажућих чланова. После уписа, и избора часништва држао је г. Сима М. Аћимовић, учитељи

председник збора предавање о „мењању именица“ у ТУ разр.

11. Збор у Лесковцу. Образаван 2, Нов. ове године, када се уписало 22 члана из