Učitelj

419

„науче“ што ће бити, разуме се дугим изговарањем горњих речи, све дотле, докле дете не буде способно да искаже: „Близина мора итд.“ Не треба да спомињемо да смо ми некада тако махом учили и сматрати — за добре ђаке !

Други ће опет бити „напреднији“ од првога и по — досетљивачком, вештачком начину — објаснити тј. олакшати деци запамћивање од прилике овако: „Па ето, чиме се ти ладиш, кад ти је у лето врућина“ „Хладном водом“, биће одговор. „А чиме ти кравиш емрзле, рецимо опанке, кад хоћеш брзо да их омекшаш'“ „Па врућом водом“, био би одговор. Дакле видиш: Море је вода, у лето лади, у зиму опет блажи... дакле запамти: „Близина мора итд.“ и држаће одистине да је ствар објаснио. Не треба да спомињемо да смо и ми услужени били као ђаци оваквим „објасњењима.“ — Да смо овде од истине далеко као и у првом случају, то је очевидно.

Трећи ће тек ићи суштини до днаи објасњиће разлику у степену загревања, суве земље и велике површине воде, као и разлику у охладњењу ; показаће уплив испаравања велике морске површине, на суседне пределе и њихову топлоту ; упознаће децу са струјама морским (ово се разуме и за гизназију!), све ће ово довести у узрочну природну везу и сјединити резултат својих разлагања најпосле у горњној реченици: „Близина

мора утиче на, средњу годишњу темпе-

«

ратуру некога места....

То су од прилике путови разних 88памћивања , од прилике велимо, јер у по нечем могу се и другојачије ове ствари представити, или ће их најпосле сваки према своме сопственом схватању другојачије пред ученике изнети.

Не треба да помињем да ће се у глави онога првога покидати случајна веза речи наскоро, и он поборавити што је учио; да ће се онај други чешће сећати кад се „хлади водом у лето“, да се и приморске земље „хладе“, али да неће никада знати узрок и то стоји;

— тек ће онај трећи, кад само један поглед баци на карту, бити свестан о утицају „близине мора на суседне вемље....“ Такви су резултати механичкога, вештачког и логичког памћења. Те добре резултате може и треба наставнак, својим знањем и уметношћу да постигне, а да се мање привидног и варљивог знања, постигнутог на горње

начине, путем пукога учења на памет

_или бесмисленим досеткама, које ништа,

не казују. Наставника замислимо таквог, који и може и хоће ово да постигне. Али — како стојимо с децом 2 Колико је њихово памћење, докле можемо са њиховим разумевањем доспети '

Ту баш и леже све наше наде и све наше обмане '

И о том у следећем чланку.

у чњ-=<——————————————

26“