Učitelj

најбоље видети и научити него на јавним тредавањама 2

Дакле, као што. видите, јавна предавања имају задатак: да доведу у приближну сагласност рад и назор свију учитеља на спрам школе; да помогну слабијим радницима; да исправљају грешке појединих учитеља у њиховом "раду; и да буду носилац прогреса, школског. —- Другим речима, на јавним

предавањима сваки наставник без раз--

лике доприноси користи другоме аи сам се користи од других. А кад јавна предавања имају овакав задатак, онда је свима зазорно за једног наставника кад може рећи да је тим предавањима. пропитиван из основа, или кад једна наставница каже да јој јавна преда вања не требају. јер је довољно стремна за свој позив! — Овакви недотупавни наводи појединих наставника и наставница могу се оправдати само тиме, ако се дозволи да они заџста нису знали задатак и корист јавних предавања ; а иначе, у сваком другом случају за осуду су.

После овога имао бих рећи: како треба држати јавна предавања.

Код нас се до сада практиковало обично овако :

Одреди се од збора један наставник да држи предавање у једном разреду (ма који разред био) из некога предмета. Избор материјала зависи од његове вештине, а примена самог предавања зависи од његових назора на сам рад школсви. Предавању присуствују сви чланови (који буду дошли) дотичног збора и критички га прате. После предавања настаје критика оног предавања, којом се приликом расветле све стране његове, у колико оно одговара захте-

за

вима модерне педагогије и рационалном методу рада школског, пи тим начином извлаче користи и критичари — гледаоци — и сам предавач.

Многи предавачи у својим предавањима, износили ву намо свој начин рада — метод — не гледајући на то, да ли је тим начином предавање постигло успех или не.

Често пута дешавало се, да одређени члан за предавање изјави свој непристанак и не следује решењу збора. Због оваквих случајева многа су предавања пропала а наставници и школа претрпили су осетан губитак,

Предавања су се држала обично један пут месечно, а ретко два пут.

·— Ја мислим да би се држање јавних предавања могло извести на други начин, који би џо евој прилици био згоднији од досадањег, _

Неки од овд. наставника били су мишљења да сваки учитељ држи предавање у своме разреду, из разлога : да не би који бољи и спремнији учитељ, предавајући у туђем разреду, у неколико поколебао веру у учепика на спрам њиховог учитеља и тиме да не би онај учитељ код својих ђака изгубио ону важност и онај аукторитет, коју треба свањи наставник да има код својих ученика. — Мени се чини да је ова зебња у садањим приликама школским односно наставника довољно 0правдана. Поред овога и корист би била двојином већа како за учитеље таво и за ученике, јер у овом случају морала би се држати предавања у свакој школи. Но како је овај начин скопчан са новчаним издатцима, то при садањим материјалним околностима у којима се учитељи у Србији находе,