Učitelj

и реченице на разне начине. Овако је исто рађено и са осталим сагласницима, све до 58. стране.

Ово узимање сагласника, за комбинов. са гтласницима , ишло је преко реда, као што ми се чини, а баш и да је у томеин имало каквог реда, онда се такав ред мучно може чиме правдати, као и то, што је овај део буквара изнео одмах на првоме месту две врсте штампаних слова, те тиме створио веће шаренило, које ученике уводи у хаос, а овај им узима могућност, да тачно схвате разлику међу штампаним и рукописним словима.

Ја, овим, не одричем важност појединим врстама штампаних типова, но велим, да "томе неби требало дати места баш онде, где ученици не познају још ни једну врсту штампаних слова.

Сем тога, ни комбинац. писмена у речи, ни речи у реченице, на многим местима, није добро изведена. Тако испод „ПЦ“ изоставио бих: „по, па, попи.“

Испод „Ш“: „паша; отишао у пашу“

. „04: „попусти пас.“

: „14: стог; угао ; пао ца се угушио ; шта то гуташ; пас гута.“

5 „4“ „Утече ти чета“

- „Н“ „Остани на части“

» „Њ“ „Стање“

- „2“ „Љиљан; „Ме: „Мома.“ „Хо: „Охој; ухо; глух; несита, хала; глух и нем: глухи нема слуха.“ #: „Њиг; жене жању жито.“

чешаљ чисти“

з 2

о „Ке: «Ко не слуша, он се казни.“

ЕЈ „је: „Змај“

“ 2 Раја

+ „бо = „Цура“

5 „Џо: „бЏинџир; ханџар; оџак; синџири или ланци звече ; оџаци се пуше,“

5 „Б“: „било и битисало,“

. СВЕ: КОВ

„Ке; „ћуд“ ; два без душе, трећи без главе,“ а реченица : „по ноћи горе свеће“ да се поправи тако, како би свеће могле горети ноћу.

Испод „Б“: „Рђа се хвата за гвожђе.“ - „Ф“: Фуруна, риф“; а реченица: „пећ се зове иначе Фуруна,“ да се поправи, да овим, долази пазнавање великих. штампаних слова онако, као што мало час поменух за мада штампана слова. Овде видимо, да су штампана велика слова, први пут, у шест група подељена, а испод сваке има по неколико реченица, које се почињу са по једним великим словом из своје групе. Од ових реченица имале би се неке поправити, а друге сасвим избацити. Тако под 1. групом, да се поправи реченица: „Џак се зове иначе врећа. Под ТУ. групом изоставити : „Глас народа глас сина божијега“; „ћилим ткала српкиња, девојка.“ Под У. групом да се поп-

_рави: „Живана леже касно“ тако, како ће

лежати доцкан. —

Са 55. страном свршено је познавање српске буквице, даље, до краја, настају разни рукописни и штампани чланци, који су намењени ученицима, да се вежбају читати. Њих има 14., које, кад сам прочитао, опазио сам:

1. Да су нека вел. рукоп. слова постала толико китњаста, да је то кићење отишло у крајњост, у којој је велико С, изгубило свој оригинадни облик и претворило се у мало 6.

П. Н, изгубило се у овом делу буквара, и нигде га нема у рукоп. чланцима, већ се место њега, подмеће ученицима мало Н. Овим се иде на руку томе, да ученици изгубе веру у учитеља и у књигу.

ШЦ. У пре поменутим чланцима, има, доста непојмљивих речи за ученике; има их и таких, које су, скоро одавно, постале сасвим неупотребљиве; има погрешних и неподесних реченица ; има еластичних питања. Од свега, навешћу неколико таких случаја : „Видар рану вида; Косач своје жито коси овако : (2); Шта ко научиг... Коњ научи. ... ; Ногама хитамо ; Бургијом. ; Кестен је-мрк; Ваљак је обал; Сандук је рогљаст ; Сто је угдаст: Даска је пљосна ;