Učitelj

424

душевне радње, и уче руке на све он | пажње цртању, али се већином цртају послове и направе, које му долазе у жи= | само поједипи окрузи или државе 7 ТУ. воту, који није задовољан -са дивљачким- | разреду. А то је готово једини ручни рад

примитивним намирницама. Од руку и умења они започињу знање. А наше школе дају само знање.

Данас се мало излази с децом у поље. Мало се ради гимнастика у школи у чистом ваздуху, но већином у оној истој прашини и запари, у којој се већ седело сат и више Још мање се ради у башти. Негде, и где који учитељ покуша, родитељи превичу: „А зар сам за то ја њега дао у школу! Да ми дете ради учитељу ! Кад ће да копа њему, онда боље нека копа мени“!.,.. И одиста, у нас још није пречишћено : коме ваља да долази приход школске баште: школи или учитељу, и нашто је она: да ди да учитељ има где да сади лук и купуб, иди да се деца уче земљорадњи и „практички вежбају Р

Још мање су у нас уведени ручни радови _у настави, па ни они, који би могли без икаких жртава да се уведу, и без икаких званичних наредаба и „расписа“ да се раде.

Цртање је још у нас пасторче. Откако су изишле „Пртанке“ из Државне Штампаре, наставници мало више поклањају

данас у школи. Веома јаких разлога има, да се у нас поклони што већа нажња црта, њу, и то: и слободоручном и геомотрисвом, те јест, пресдикавању појединих предмета и прављењу правилних Фигура. Писање је непотпуно. Негде превлађује старински „краснопис,“ а негде новији брвопис. Први сматрају да је у школи главно да деца науче „лепо“ да пишу, а, брзо ће научити доцније сама. Други држе да је задатак школин само да науче децу писмености, а да то не мора да буде лепо, И једна и друга крајност није добра. Истина је школи задатак, да децу научи писмености: да читају и пишу правилно и брзо и туђе и своје мисли, али зашто да то не буде и депо Ко се овде не учи лепоти и тачности, где ћер А школа поред чисто наставне има и васпитну страну. На прописима се често пише друго, но што је обележено у првој линији. То је некоректно.

Сви прописи нису подједнако ишпартани

н удешени за свашта. Наставници добро ваља да виде, по нумерама, који је про-

пис за шта. (СВРШИЋЕ СЕ).

КЊИЊЕВНИ ПРЕГЛЕД

и

Буквар за основне школе у Краљевини Орбији, од Ст. Чутурила. Штампа и излање краљ.-српске државне штампарије.')

Штовани ЗБОРЕ |!

Предмет 'данашњег говора, јесте нова буквар, који је овегодине ушао у употребу у наше прве разреде основ. школа. У последње доба, имале су наше основ. школе

1) Ова је критика читана на месном збору уч. удружења у Кћуприји и усвојена је од стране тог збора, · Уред-

доста добар буквар, али, разуме се, жеља ва напретком и што веђим савршенством, изазвала је потребу и у осн. школама за што бољи буквар, услед чега смо и добили овај нови, у коме сам, без сумње, замишљао бољи и лакши начин, за давање лекција. — Ја сам, до душе, одавна знао да свака потреба изазива рад; овај опет тражи начин, по коме ће се исти извршити, па какав је начин рада, онакав је и рад Начин сваког посла познаје се по његовом склопу, или по каквом усменом или писмевом упуту, Исто је таво и са писањем буквара, прве, ручне, дечије књиге.