Učitelj

501

мање важна од наведених, а нарочито ћемо се постарати, да образложимо корист остварења истакнутих школских

15. Октобра 1887. год. Београд.

питања, у колико то није до сад учињено на учитељеким скупштинама и у овоме листу.

Јов. Д. Јовановић, учитељ.

21 У Тл АЕ ТЕ 2.072 од јр. ЂЕНА

превео Петар Марковић

(ПРОДУЖЕЊЕ).

И према тој напраситости мора сеу један пут, нагло и нервна снага. ослобоодити, за то је опет нужна извесна маса, нервне супстанце — једна велика гомила ћелија, која се мора ставити у покрет, или друкче: која ће почети да ради. Замислимо напрегнутост воље, кад треба да, се

одоли неком подстицају, на пр., јаком апе- |

титу. У таким случајевима ћелије мозга морају служити не само као саставне тичке или стопе за прављење сложених груписања, него и као извори снаге ; и, наравно број за то потребних ћедија мора млого већи бити, него за друге духовне радње

као што је нпр., да се неба ствар само за- |

памти. Величине мозга иди количина нервних елемената — кончића п ћедија — не зависи само од разума, него се колеба и према потреби мишићне снаге. И томе нам треба сад да додамо и енергију осећања и воље или импулса вољиних. Велики део нерваних елемената мора се, дакле, утрошити за стварање наших тековина духовних, које у ову област спадају. Истављено је једно доста тешко и неколико рогобатно питање: да ди су ове три Функције духовне — разум, осећање или душевно узбуђење и воља — у мозгу одвојене, те да свака има своје одвојено место у овом органу нашега духа. Ове околности говоре за, то, да комбинације разума, и осећања Заједно иду, само с том раздиком, што су нерване струје осећања или душевних узбуђења шире и напраситије,

и што оне обично иду моторским центрима, те тако изазивају оне појаве на телу, које ми сматрамо као израз испољавања осећања. Осећајне су струје првобитно у исто време интелектуалне и емоцијоналне (осећајне), али се ипак за то могу развити више у једном од ових правада но у дру-

"том. Но свако интелектуално напрезање

има и своју емоцијоналну страну, и свака емоцијонална (осећајна) појава има и једну интелектуалну страну. Другим речима : свака умна појава или радња свезана је с

· извесним осећањем, и свако осећање с

умним појавама.

Асоцијација предмета с осећањима игра, ведику улогу у нашем духу; од ње зависи у зрелијим годинама врло млого осетљивост за пријатне и непријатне утиске. По науци о развитку ова је класа наших духовних тековина наследна, и тиме се објашњују наша поједина осећања или душевна узбућења, као што су: страх, љубав и гњев.

Сад узмимо укупно све ове и друге наговештаје, који нам показују како је огроман број представа, које човек добија, а. које имају засебне и независне носијоце у нервима. Узмимо језик, где се бројно може с приличном вероватношћу одредити количина засебних духовних творевина, које у ову област спадају а које морају бити отеловљене или оличене свака у засебним нервима и нервиним ћелијама. Ми можемо