Učitelj

505

__М. Протић хоће ла се подуже забави на овом питању, и да покаже, која су главна начела проведена у пројекту мањине. Из говора г. извест. Благојевића, види се, да он врло слабу разлику поставља у начелним питањима, а разлика је у овоме: што је већина узела за базис садашње уређење државно, а мањина је узела ове принципе: децентрализацију и изборни систем. Ја сам у почетку претерао у детаљисању, то признајем, али сам у одбору "15-орице одбијен не само у појединостима, него сам у начелу одбијен, и ја сам онда потражио

другове ван одбора, с којима сам се са-

ветовао о облику пројекта, и усвојио по нешто што строго и не одговара горњим "начелима. О референтима, среским вели: да они нису никаква просветна полиција, пошто њих бира среска, уч. скупштина на годину дана, а у томе има гаранције да неће вршити оно, што је против наставе и учитеља. Данашњом организацијом школе одузета је могућност управитељу школском да, се збиљски брине о школи, а ми смо та ставили у такав положај, да би свој рад посветио једино напретку школе, јер не би у школи предавао никакав предмет. Обраћа пажњу скупштине на то, да систем,

који је одборска већина, усвојила, не од-

говара самој задаћи основне школе. Вели, да је можда у мишљењу мањине нешто и предвиђено или нешто неправилно унесено, али се то може изменити, после пошто се пројект мањине у начелу прими, па се почне претрес у појединостима. Главно је, да ми поставимо само опште принципе, а детаље је после лако извести из тих општих принципа. (Врло добро).

_ Изе. Ј. Д. Јовановић. Одговара Ср. Лазаревићу, да је се одборска већина постарала и за сиротне ђаке, а то се види из самог пројекта (чита поједине чланове). И г. Срета би боље урадио, да је завирио у нацрт пројекта, но што помиње некакве

зелене доламе! Даље вели, да јенону

мањини одбора, 15-орице, који су тражили 6-разредну осн. школу. Одговара Шротићу, да би изведено децентралистично начело у осн. школи, по његовом пројекту ство-

рило читаву гомилу људи с великим платама , а то није за наш народ. Никаква потреба не изискује, да се код нас децентрализација и самоуправа почне од учитеља изводити. Докавује практичну страну пројекта већине, с напоменом, да је она, имала, у виду наше друштвене и економске прилике. Он је за пројект већине.

__П. Никетић. Одбор није никако требао да у оваквој параграфској Форми подноси пројект скупштини. Окупштина треба да узме једну по једну партију из реорг. осн. школе па макар то пролазило кроз 2-8 скупштине, па да се напослетку донесе целокупна реорганизација. Он је за пројект мањине.

Ђ. Инвковић вели : да и већина и мањино има погрешака. Већина је погрешила, што је изнела свој пројект у параграфима, но начела су њена остварљива. Мањина је потревила, облик, али она у самој ствари рачуна са замишљеним бројевима Он је за пројект. већине, али с промењеним обликом.

љЉ. Јовановић држи да треба имати увек на уму остварљивост онога што се у пројекту износи. Разлика је у оба мишљења, највише у томе, што је мањина одборска, за, изборно начело, и то начело хоће најпре у организацији школа да проведе не обзирући ве на остале данашње установе.

(тева Никољић. Пребацује Гл. Одбору што није и он више пажње обратио на ово питање, те да и одбор 15-сторице не решава овако неспреман ово питање. Вели да је сам пројект већине неприродно изведен и неће да задовољи народне потребе. · Кад се изостави оно, што је за овај пројект узето из закона о основним школама онда не остаје готово ништа. Међу тим мањина одборска има извесне погледе на основну школу, нека начела која уноси у њу, и зато је он за пројект мањине.

(. Аћимовић. Држи да се ово питање не може на овој скупштини коначно решити, за то предлаже, да се и нацрт мањине штампа па да се оба пошљу члановима, удружења и под-одборима, да под-одбору току године о томе мисле а на рају го-