Učitelj

15

бити и живих организама, паи становништва, но оно ће морати бити много несавршеније од становника овде на Земљи.

Даље иза Марса и његове путање, долази већи број малих космоских тела, које називамо малим планетама или планетоидима, па често и астероидима. Њих има до данас до 279 и зову се: Церера, Палада, Јунона, Веста, Астреа, Хеба, Ирида, Флора, Метис, Хигија, Партенопа, Викторија и т. д.

У најновије доба а пошто их је повелики број, место именима, обележавају се планетоиди тако званим Гулдовим знацима 1, 9, 3... или бројевима, који су кругом окружени.

Планетоиди дурбином гледани, не показују се као светли котури, већ као веома мале, ишчезљиве светлуцаве тачке.

Иза овога роја малих планета, долази, највећа међу свима планетама, планета Јупитер, који се веома лако на звезданом небу распознаје својом бледо жућкастом светлошћу.

И обичним дурбинима, виђа се Јупитер, као сјајан Котур са ширим и ужим, тамнијим и светлијим браздама,

бат. 5 и 66 Јупитер с браздама виђен године 1825. и 1836.

које личе на. облаке, и које се у близини око Јупитерова полутара понајвише виђају. Слике Ти 8 показују нам Јупитер с браздама,