Učitelj

46

Ове бразде не допиру свакад до краја планетиног, и опажа се, да оне мењају свој изглед, кад их дурбинима, гледамо. При јаком увећању види се, дао тавним браздама упоредо, теку и више других слабије тамних бразда, па да се чешће и угаситије и црвено бојене пеге по широким браздама. крећу, што ће долазити од обртања, Јупитерова око своје осе.

Јупитер се бележи знаком налик на арапско четири 4. што је почетно слово у речи Зевс, који је по Митологији био бог богова, јер је Јупитер, по величини својој после Сунца и највеће небеско тело у нашем Сунчаном систему.

До проналаска, дурбина, нападан је Коперников систем света, с којим ћемо се још упознати, — али, кад је дурдин пронађен, па помоћу њега и сва четири Јупитерова месеца, онда нам овај засебни Јупитеров свет представљаше у маломе, као неки модел природни, — и који је год дотле сумњао у истинитост Коперникова система, он је могао и на самоме Јупитеру да ВИАМ оличену Коперникову механику неба. Јупитер је у велико допринео, те је Коперников систем од некадање хипо-

тезе и непобитном истином постао.

Најлепша међу свима, планетама, то је планета Сатурн, која је од Јупитера много удаљенија. Сатурн се распознаје на небу својом мирном белом светлошћу и сија као звезда прве величине. Светлост је његова много – слабија од Јупитерове.

У Санскриту назива се Сатурн Санајсчара, чиме се овначује његово лагано кретање на небу. Грци су га звали Мирни светлилац, за разлику Од Меркура, чија је светлост, као што смо видели, немирна и треперива.

Сатурн се бележи знаком, налик на ваше слово ђ, «с којим се и олово бележи, те да се ваљда подсети ча, бледу белу светлост његову.

Кад се Сатурн један пут нађе на небу, онда га је лако и други пут паћи, јер се он лагано креће и го-