Učitelj

20

да се њиме божанство представи, па да се и оно само на овај или онај начин обожава.

Отуда у Египћана обожавање Озириса, у Персији обожавање Митре, у Грка обожавање Аполона, који је са Хелмосем идентификован и био «бог сунаца.»

Око Сунца, овога извора свеколиког живота нашег, као око централнога тела, окрећу се све напред поменуте планете и то овим редом, према свом већем и већем удаљоњу од Сунца, дакле: Меркур, Венера, наша, Земља са Месецом; за тим Марс са своја два месеца. Између Марса и Јупитера окреће се око Сунца рој планетомда или малих планета, за тим долази Јупитер са своја 4 месеца, па Сатурн са својим колутом и својих 8 месеца, па Уран са 4 месеца и најпосле до сада, најдаља планета Нептун и његов месец.

Око 300, које великих, које малих планета, окрећу се дакле око нашега Сунца, као око централног тела.

Али Сунце : ,

Ма колико да си сјајно Х И да лепо грејеш свима; Опет вели свет пакосни

Да на теби пега има. Љ. Ненад.

И заиста, ако пажљивије посматрамо Сунце дурбином, онда опажамо, да котур Сунчев није по свој својој површини подједнако светао, већ да има осем веома светлих тачака и много омањих тамнпјих овалних партија, које се поре (грануле) зову, и из којих веће и мање пеге постају. Ове Сунчане пеге нису никако са свим и подједнако тамне по свој својој површини, већ су такве да се на њима разликују тако звана језгра, па, и полусенке. Помоћу ових пега одређено је и време Сунчевог обртања око осе, које траје наших 25 дана. Слика 13 представља нам неколико Сунчаних пега, на којима представља а језгро, ђ полусенку пегину.