Učitelj

49 већ чудновато одкуд да дође она припрема, онај топ, онр војници и цела бојна слика.

Сан почиње од онога доба кад и идеје. Без идеја, без мисли. не може бити сна. Одвећ мало дете не снива, старије дете снива мало, а зрео човек највише. Што год човек умно више ради, то све више и снива. Необразован човек има мало идеја, он мало мисли, па мало и снива. За сансу потребне мисли, а ко мало мисли има, тај мало може и да снива. У образованијој класи, онамо где се више мисли, снови су много чешћи и обичнији. Прости људи много полажу на сан, а то долази много и отуда што ређе снивају. Необразовани народи старога доба. много су полагали на снове, па су и своју будућност тумачили по сновима. Интелектуалном човеку, човеку који много умно ради, сан је обична појава и нема за њега никакве пророчанске вредности. Сан и спавање стоје у обрнутој сразмери. У колико је сан код деце и необразованих људи ређи, у толико је спавање дуже. Сан смета спавању, и с тога интелектуални људи уошште мање спавају од необразованих. Да спавање буде дуже, потребно је да буде слабија. свеза између духа и тела. Ова је свеза слабија што су _ дух и тело уморенији, а јача је у колико су одморнији. Ну ова је свеза тако исто слабија и онда, кад је тело тромо а дух спромашан идејама. Има људи који су врло лењи, троми, и ти људи врло много спавају. У њих је слаба, свеза између духа и тела. Што је човек богатији идејама, и што је живљи у мишљењу, то је и телом окретнији. У таквог човека, изгледа вам, сваки атом игра. Овде се душа огледа кроз тело. У таквих је људи јака свеза. између духа и тела; они мало спавају и лако се буде ; ЊИХ пробуди најслабији надражај (куцање сата, пуцкање жишка ит. д.

Мала деца дуго спавају и ако су хитра, и ако је у | њих јака свеза између духа и тела. Ово има својих узрока, а ти су: телесни умор и оскудица у идејама. У