Učitelj

Жеаво да св одрази ред и пазења при предавању.

— ак

У последњем, 32 бр. „Учигеља“. један наш друг (Јов. П. Јовановић) расправљао је питање о пажљивости. У тој својој расправи, између осталог, он вели: „греше сви они који дисциплином стварају и одржавају пажљивосте“. Поводом овога и ја сам написао ову расправу, у намери, да ово практично објасним и наставим, јер он то није учинио, него је психолошки објашњавао постајање и добијање престава, и стварање појмова.

Ја не мислим, као овај наш друг, да греше они који дисципливом пажљивост стварају и одржавају, јер и она је једно срество и један услов, између многих осталих, који условљавају пажњу. Извесним редом ствара се могућност пажљивости. Без овога не би могло бити довољно, ни добре, пажљивости нигде, а у школи најмање. Позната је истина, да без дисциплине не може бити наставе, у којој мора имати пажње.

По мом мишљењу, не греши онај, који и дисциплином ствара и одржава пажљивост, него греши онај, који поред многих других срестава, ствара пажљивост само дисциплином. Ето у томе је разлика између мог мишљења и мишљења нашег друга Јове. Дакле, и добром дисциплином се ствара услов за пажљивост. Само ово не треба буквално узети, па мислити: гдеје добар ред, ту мора. бити и пажљивости. Може бити у школи добар ред, деца су мирна, али ако она и не пазе онда нема пажљивости, а то се да познати по лицу деце. За то се и каже: да је дисциплина само срество пажљивости. Ну, и пажљивост помаже дисциплини. Где има пажљивости ту је добра и дисциплина, јер је ум тада заузет само предметом говора. Као што се из овог види, дисциплина и пажљивост стоје у врло тесној узајамној вези. Толико о односу између дисциплине и пажљивости; сад да пређемо на главну пељ, т. ј. да видимо како да се одржи реди пажња при предавању у школи.