Učitelj

Као што мало час рекох, да буде пажње при предавању има, много услова. Ми ћемо те услове сад редом све поменути и прегледати колико који од њих утич, на пажњу у школи.

Пре свега треба поменути да и распоред ђака по местима много чини да се одржи реди пажња у школи. При распореду ђака, треба гледати на пораст и немирлук ђачки. Све веће ђаке треба распоредити у последње клупе и по неколико с десне или с леве стране (али само с једне). Ово се чини да се добије јасан поглед на све ђаке, јер се у противном мали не би могли видети од великих. Немирне ђаке нигде не треба састављати, већ их раставити намештањем да седе између мирних ђака.

Најважнији услов за ред и пажњу при предавању јесте зани “љивост тредавања. Ово је лако постићи код предмета који су сами ипо природи својој таки, али је тешко код сувопарнијих предмета. Ту помаже само лако, разумљиво објашњивање. С тога и јесте добар учитељ онај, који је у стању заинтересовати своје ђаке за сваки предмет, а најбоља је настава она, која сама, собом привлачи пажњу слушалаца, а то може бити само кад је она у рукама, способних наставника. (С тога право вели Дистервег: „Ко се добро равуме у настави, тај се разумеи у дисциплини; ко добро предаје, добро и дисциплинише,«“ Учитељ сам, предајући апстрактне предмете, треба својим наглашавањем на извесне ствари и места, својим говором и изразима осећања да пробуди и изазове пажњу ђака.

За добар ред и пажњу веома је, и то неопходно, нужна жи„вост и прибраност наставника. Лењ, тром, неспретан и расејан човек није ни за каки посао где потребује окретност, па ни за предавање. Ако хоће наставник да му при предавању буде реда и пажње треба, поред осталог, да будеи врло окретан. За то никакав други рад у школи не може бити, као на пр. женски рад, читање или писање. Његов поглед мора непрестано бити на ђацима. Он мора елушати шта му једни говоре, и гледати шта му други раде. Вид, слух и ум наставников морају непрестано летети по школи. Кад ђаци виде да учитељ пази свешта они раде, онда немају кад и несмеју да раде што друго него оно што треба. Наравно, и наставник, као и сваки добри грађанин и домаћин, има својих брига, мили и осећања, који га по секи пут море, али све то требало би по могућству у школи избегавати, јер то му много смета пажњи на рад ђачки. Ако ли је наставник по самом темпераменту свом

Флегматичан или меланхоличан, онда му та нарав није згодна за . ж