Učitelj

бршник; Јавор, Голија, Златибор, Повлен, Маљен, Медведник, Рудник, Космај, Авала. Церит. а. Преко реке Дрима, а од Црногорских планина пружају се албанске планине: Томор и Граб; за тим морејске или пелопонеске са највишим врхом Тајгет-ом, а од овог мањи су врхови још и ови: Пинд и Малевон.

Од Пинда полазе планине, које се пружају између река Бистрице и Аспропотама, коринтског залива и Белог мора. Срелину тих планина чини планина Дигос. На исток се пружају планине: Олимп и Оса.

После Црногорских планина, долази јужно Шара планина, од које полазе планине, које испуњују Стару Србију, Макодонију, соверпи део Грчке и један део нане краљевине Србије. На овој страни најглавније су ове планине: Шара са врхом Љуботрном, Црна Гора, Проклетија, Баба, Суха Гора, Грамна; Бабуна, Карачница, Козјак, Неречка, Ниџе, Кожух ; Св. Илија, Столови, Копаоник, Јелица ит. д.

На источној страни Балканског полуострва јесте велика планина. Балкан, који се дели на источни, средњи и западни, а пружа се са запада од реке Тимока па на исток у правцу ка Црном Мору. Од Балкана пружају се планине по југо-источној Србији, Бугарској и Источној Румелији. Са Балканом је у свези и планина Ви тош код вароши Софије. Јужно од Витоша (2300м.. подиже се врло велика и висока планина Рило (2150 м.) Од планине Рила пружају се планице по свој западној Тракији и Источној Македонији, па се свршују на Беломе мору. На овој страни најглавније су ове планине: Балкан, Витош, Рило; Стара планина као продужење Балкана, Сува планина, Ртањ, Голубачке, Мироч, Дели Јован; Родопа, Перим, Деспота и т. д.

Неке од ових планина, које поменусмо на Балканском полуострву, голе су и камените, као што су Црногорске и Лалматиноскс, а неке су обрасле разноврсном гором, као што су плазине по Босни, "Србији, и по неке у Бугарској, Македонији и Грчкој. У планинама живи разно шумско звериње.

6 Мора и обале. Балканско полуострво опкољено је, као што напред рекосмо, са три стране морима. која се зову: Јадранско, Јонско, Средиземно, Бело, Мраморно и Црно море. Најдуже су обало Јадранског (950 Км.), па онда Белог и Црног мора.

На овим морским обалама има доста пристаништа |где лађе долазе, стају п одлазе), залива и лука. | Најзнатније луке и пристаништа јесу : Сењско, Задарско, Ши беничко, Спљетско, Которско, Барско, Улцинско, Авлонско, Крфек“, Превеско, Маратонско, Науплиско и т. д, на обалама Јадранске“ Јонског и Средиземног мора; а на обалама, Белог мора ове су: Пи-