Učitelj

Сила и Материја. од л. БИХНЕРА, (ОДЛОМАК, ПРЕВОД 0 НЕМАЧКОГ),

—= а

» Дила није никакав господ који сатире; она пије никакво биће ствари, одвојено од материјалних основица — она је од материје неодвојна, у њојсе још од искони као моћ, као таква находи«. » Сила, која не би била везана за материју, која би слободно вибрирала изнад материје, јесте пуста, празна представа. Својства а30та, угљеника, водоника, кисеоника, сумпора и фосфора налазе сеу њој још од вечности.“ (Молешотј. |

»Иде ли се до у почетак; испитује ли се до у основ, то се дознаје, да не постоје ни сила ни материја. Обоје су, са разних гледишта усвојене апстракције ствари, онакве, какве су. Они допуњавају једно друго иједно другоме себи предпостављају. Одвојени, сами за себе, не могу постојати.“ — Материја није као тарнице, којима су силе, као тамо коњи, придодати, а који опет могу бити кад се хоће испрегнути. То је својство увек исто и остаје исто, па, ма се оно огледало у лету метеорског камена или у јурењу точка парне машине по шинама, или у оптицању кроз крвне жилцце једнога песника. — Та су својства још од вечности, она су неодвојна, непреношљива.“ (Ди Боа Рајмондо).

„Ништа у свету не може нас овластити, да претпоставимо себи егзистенцију сила саму по себи, без тела, без матераје, од које она и происходи, и на коју она дела«. (Кота/.

„Као год што не можемо да замислимо никакву снагу без не– ког материјалног супстрата, исто тако не можемо да замислимо. никакву материју без суме разних снага.“ (Мор).

„Сила без материје није никаква истинитост, није збиља; и тек у својим везама обоје, дају свет тела (телесни свет) са свима његовим појавама. Без материје никакве силе, бев силе никакве поЈаве, дакле и без материје никаква појава није могућа“. (Опилер).

» Ми не познајемо материју, која не би силе притежавала, и

обратно, ми не познајемо силу, која није за материју везана.“ (Хекел). ј