Učitelj

151

„Материја, пасивно узета, на коју би споља или са стране каква сила допала, јесте таква обмана која неби могла постојати, кад не би било урођених и мистичних уображења духа. Материја и сила, као годи материја и дух, нису никако одвојена бића, већ разна стања и облици једне исте ствари.“ (Бињоли.).

„Тело и сила, дају се само у мислима поделити, али у истинитости они су једно.“ (Мајер.)

„Ми се морамо чврсто држати реченице, да су сила и материја неодвојно везане између себе, и то тако, да сила. без материје никакву самосталну егзистенцију не може имати“. (Корнелиус).

„Види се, да сви покушаји, да се сила без материје представи и обратно, нису ништа друго до само једностране апстракције, базирајући като: да су сила и материја различне ствари у природи, јер су и у језику различне.“ (Вајс).

„Ми можемо у мислима својим изолирати сваку силу једнога предмета : али ми никад не можемо нешто одвојити од нечег, и то да би могли назвати материјом без силе.“ (Негели.

„По себи се разуме, да појмови материје и силе никад не могу бити одељени. Схватање саме материје, за се, исто је тако погрешно, као схватање саме, чисте силе. Обоје су апстракције реалног, истинитог. Ми можемо материју тек помоћу њених сила, да видимо, а никад саму собом. (Хелмхолц.) !

„Прва и последња реч науке биће увек недељиво јединство или идентитет силе и материје., (Ле Февр).

(а тим ето изрекама од најприпознатијих научника, ступамо у један одељак, који је најпростији и најважнији; али опет зато са још најмање познатим и усвојеним истинама. Никакве силе без материје — никакве материје без силе. Једно без другог. са свим је немогуће и замислити. Једно без другог су празни појмови, празне апстракције, које само за то служе, да се две стране, два начина, појављивања, једног истог бића очигледно представе. Сила и материја, дакле, у основу свом, у суштини су једна иста ствар, но само посматрана са разних гледишта. У чулном свету ми не знамо низа какав делић материје, а да нема силе у себи, или, да оне у њему не раде; и материја као таква, никад не би била у стању да учини ма један једини утисак на наша чула и органе; материја може то, само средством које је у њој и с њом везано, — силом. Тако, парченце олова, које ми на рукама држимо, притискива само привлачном силом земљином, и тиме ствара осећај тежине. — Али, ма то било и идеално, ми нисмо у стању никако, да створимо себи представу о материји, која је без силе. Представимо себи какву праматерију, какву ми хоћемо, увек би морао један систем узајамна