Učitelj

286

Историја цртања.

Најстарији. народи знали су за ову умјетност, те су је усавршавали у оно доба по могућности својој. Оно се је из свог заметка постепено развило, пи тако га ево данас имамо.прилично усавршена. Највише су се за цртање заузимали стари Мисирци, Асирци, Индијанци итд.; али су и стари Грци имали гласовитих умјетника, у овој струци. Прича се, да је Плато и сам радо цртао разне ликове и бавио се хајрадије том умјетношћу. Аристотел је особито заузет био за ову умјетност. Он говори: „Цртање нека се учи не само због тога, да се купујући и продавајући разне ствари и умјетнине не преваримо, него највише ради тога, што та, умјетност оштри око за љепоту. Свуда тражити користи не приличи разумну и слободну човјеку“.

У средњем вијеку умјетност цртања знатно је унапређена у Италаји, која је дала свијету више славних умјетника на томе пољу (Рафаел). — Ова је наука продрла и у друге јевропске државе, али се у школе није уводила. Ко се је хтјео у то доба у овој знаности усавршити, тај се морао приватно код каквог умјетника поу | чавати. -- У новије вријеме подигнуте су школе, у којима се младићи спремају за ову струку. Прва таква школа подигнута је у Паризу (1648), у Берлину (1694), и у Бечу (1726). Задаћа тима школама јесте, да од ученика направи праве умјетнике, т.ј. да се добро усаврше у тој струци.

Из тог се види, да. цртање није било главним предметом школске наставе, пак за то се нијесу ни педагози с њим ошширно бавили. Ево неколико примјера, у којима ћемо видјети, како су некоји педагози мислили о овом предмету:

Русо осуђује цртање, те говори: „Ја ћу добро мотрити да недам свога питомца учитељу цртања, који би му давао којекакве измишљотине и накараде да црта, и да просто са прегледа прецртава. Ја захтијевам да нема другог учитеља осим природу, нити других прегледа осим самих предмета“.

Базедов говори, да се цртање има сматрати главним наставним предметом: „Цртати и сликати морала би се учити свака ваљано васпитана младеж“. —

Много озбиљније говори о овом предмету Песталоци. Он га сматра општим васпитним средством, без кога се човјек не би могао природи сходно развити. „Цртањем се вјежба посматрање уче-

ника, и тиме они јасније и бистрије схвате оно, што спада а њихова искуства.“

У Песталоцијеву духу радили су и многи други. Н. пр. Јосип Шмит, који је настојао, да помоћу цртања психолошки раз-