Učitelj

485

шевићу, а на остала плеудерирања, која су за сваког увиђавна, као измишљотине, глупости и најординарније грдње, и које лепо показују, колико ниско у моралном погледу поменути учитељи

стоје, немам потребе одговарати. Св. Атанацковић,

професор.

Драги мој Јово!

Ти си ми још лањске године писао преко «Учитеља“. А ја сам био лењ, па ти ништа до сад не одговорих. Није баш то била, права лењост. То је био некакав немар. Готово пре очајање, него обично лењовање. У моме животу ретки су таки дани. А куку мени да, су учестани! Него што да ти се правдам. Ја знам да тебе тишти оно што и мене тишти, тебе привлачи и заноси оно што и мене креће на посао, И ти си онда очајавао. И оно твоје причање пре је било бегање од својих осећања, него....

Но да оставим прошло. Што је зла било „поменуло се, не повратило се!< Ја ти ово писмо пишем да те упознам са једном '" новином у Ваљеву. Теби ће се ова новина допасти. Зато ме послушај: Четири ваљевска учитеља: Ј., А, А, и О, договоре се да уче Србе из Македоније, Ст. Србије, Босне и Херцеговине писмености Један од њих (К. А.) зађе по вароши, те пописа све млађе људе: бозаџије, млекаџије, адваџије, тестераше, Фурунџије и др. и тако их накупи преко 40. Они су били из разних горепоменутих крајева српских. За тим се обрате општини и замоле је за дозволу да та своја предавања држе у школској згради. Општински председник одазове се тој молби, и не само да уступи зграду, него нареди да, се даде и осветлење из општине и школски послужитељ. Иза овога изађу по вароши објаве, да сви они, који би рази били учити вечерњу школу од 8—10 часова, дођу и упишу се у школу, а у њима се објави и отварање вечерње школе. Кад је дошло одређено време кренем се и ја на то свечано отварање. И био сам пријатно. изненађен. Око тридесет младића из Македоније и Ст. Србије било се искупило. Сваки весео, сваки задовољан што ће моћи олако и бесплатно научити књигу. На ту прославу дошао је и председник општине. Гостију (браће грађана) било је мало. У почетку рада поздравио је ђаке учитељ Ј. са врло лепом беседом. После беседе учитељи су прозивали ђаке, разговарали се и упознавали с њима. Мени се веома допала умешност и дружевност ове четворице учи-