Učitelj

104

Сваком је познато, да сувишан телесни рад слаби моћ мишљења, као и сувишно духовно напрезање слаби снагу телесну. Ште год је прекомерност духовног рада већа, у толико су озбиљније рђаве последице, у којима се не само телесно савршенство доводи у опасност, већ и сам мозак.

«Они васпитачи, који су задахвути чежњом, да образују својим васпитвицима дух, а при том тело занемаре, не помишљају, да успех у свету више зависи од снаге но ли од знања; и да такво поступање, то јест, кљу_ кање знањем, а поткопавање снаге, само себе уништава. »

Ваљда неће дуго потрајати, кад ће људи једном да, увиде, да је иза тело и за дух потребна једнака, брига. Доћи ће и до тог уверења, да им одржавање здравља, буде света дужност. «Факт је, да је свака погрешка на спрам закона здравља физички грех. Кад се ово једном. увиди, онда, а не пре, поклониће се телесном васпитавању младежи она пажња, коју оно одиста и заслужује,»

Ум") и разум. Шта је то ум а шта разум! У чему св они разликују једно од другог У чему се разликују од нагона, инстикта и од свих осталих способности и моћи човечијих !

Од одговора на ова питања зависи цело васпитавање. Млоге заблуде, боље и беде долазе искључиво од, незнања о бићу ума. И животиња по нешто разуме, па има ли она за то ум! И животиња живи по одређеним законима, и опа по нешто хоће. па има ли она за то слободну вољу: Зацело не. Ум и слобода припадају искључиво човеку, па и њему у почетку само као способности. Животиња има нагон за самодржање, коме су све остале способности и моћи подчињене. Овај нагон је природан ; али животиња ништа не зна о њему, она не зна ништа о бићу, о основу тога нагона, не зна управо

| Гле Хегпцан. >) Бег Мегзјала.