Učitelj

113

•

о карактеру у опште не може бити ни говора. — Већина људи су као трске, које се од најмањег ветрића повијају, јер њихова начела нису уватила корена у њиховом уверењу. Многи су пак људи поклоници силе и околности. ато за то, што не разпитују много за узрок, већ се хватају за спољашност, као што су и сами спољашњи и површвни.

Карактер је подпуна доследност целокупне воље и рада. Воља и рад потчињени су практичним начелима, а над овим практичним начелима стоји једно највише практично начело.

Супротан пол је карактеру страст. Страст је управљена на какав предмет; карактер на врсту воље. Врхунац страсти је једна жудња, којој се све остале жудње подчињавају ; врхунац карактера је једно начело. под којим стоје сва остала начела. Страст скупља целокупни духовни живот у једну једину преставу ; карактер пак обухвата све наше преставе и тежње. Страст је једнострана и није слободна; карактер је хармоничним јединством свих начела складно, вештачко дело, које се развија.

Последња цељ је свега васпитавања, да успостави наравствени карактер код васпитника. Наравственост и карактер то су појаве воље. Без воље нема наравствености, нема карактера.

Образовање карактера код „васпитника, најтежи је задатак васпитачев. За то је потребно, да је васпитач сам чврстог, сталног карактера. Ко нема сталног карактера, а при том се занима васпитавањем, тај треба одма да напушта рад на васпитавању.

На Божић, 1889 год. Лајпциг.

КА)

„УЧИТЕЉЕ