Učitelj

115

вом заузима место у општој историје немачке педагогије. Писци Педагошког речника по свој прилици имали су према њему особите наклоности, јер су му уступили почасно место. Њему је посвећен најдужи чланак, што се има заблагодарити перу секретара редакције, Г. Ј. Виљему. Умесно је да св похвали тако огроман рад, који је поникао на изворима и којио животу славног педагога садржи скуп детаља, што је немогуће наћи на икојем другом месту. У осталом може се рећи, да је у | овом чланку теоријско и педагошко питање у неколико жртвовано биографији. Доиста, ова је биографија интересантпа и драмска; али Песталоције је оставио име које нарочито потсећа на метод у васпитању. Какав ја тај метод! То је метод који се не види доста јасно из чланка у нашем речнику. Истина, налази се чланак Очигледна настава, који је написао директор, г. Бијсон ; али је овај темељан и јасан чланак иокључно теоријски и упознаје нас поглавито са оним што се данас разуме под методом очигледности. Али каквог је удела имао Песталоције у стварању овог метода, при чему се одликују Коменијус, Русо, Фребел, Жирард — о томе нас он не учи. Ако би се једино ослонило на мало сумњива сведочанства извесних ученика Песталоцијевих, не би се могло добити оно што се очекује. Јер, како изгледа овај је славни педагог развијао много више пасивно памћење него ли искуство и очигледност, Ево шта вел, један од његових ученика: «Он је тражио од нас да гласно, и ови скупа, понављамо ове речи: Амфибије амфибије с ногама, амфибије без ногу. Мајмуни, мајмуни с репом, мајмуни без репа. Ми ове изразе нисмо ни у кокико разумевали, јер нама их он није објашњавао. | Сем тога, оп је говорио певајући, тако брзо и тако пејасно, да се није могло ни разумети оно што је говорио. По свој прилици, он није могао ни чути шта ми говоримо, пошто је врло јако викао. Ми смо сви били задовољни стиме што смо понављали последњу реч ње8 “