Učitelj

124

само васпитање у опште, већ поглавито васпитање немачко, узвишавање отаџбине по средством васпитања, Од свију народа, немачки је народ најспособнији да оствари овај план васпитања, и њиме ће он припремити свој препорођај и своју независност. Фихте. као и релиђиозне општине, хоће да деца буду сасвим удаљена од друштвене средине. «Деца треба да живе у нарочитој средини, која је створена за њих, и чија организација. почива на правилима најчистијег морала.» Кад се већ једном поврате у друштво, она ће без сумње моћи да остваре морални идеал којим су била подхрањивана. Овај систем, без сумње, изазива против себе оне исте примедбе, које су чињене у свима временима противу манастирског образовања. Пошто је главна намера Фихте-у била да створи нацију, то је он у овоме послу приписивао држави надмоћну улогу и пуновласну делателност. «Нека се држава, вели он. не плаши трошкова ; добити које она отуда буде имала устостручиће их. Нека се не обзире на отпор породица. Као држава, она има неоспорно право да ба родитеља узме децу и Аз од исте васпитањем створи грађане. Аутор чланка, Ј. Виљем. са основом доводи у везу његове теоријске погледе са диктаторским погледима Конвента у односу па васпитање. «Ове исте идеје о свемоћности васпитања, 0 апсолутном праву државе, да одузима, младе нараштаје и да их трпа у калуп како би отуда изишли трансформирани, — те исте идеје налазе се и на једној и на другој страни.» То је. вели зутор чланка, утопија, али ова утопија, ширена ватреним проповедањем у Беседама народу немачком, загрејала је патриотизам и дала је моћан инпуло за популарно васпитање. За чудо је што је Фихте, ФилосбФ од ја, апсорбовао тако индивиду-у у држави. Али то је отуда, што ја Фихтеово није индивидуално и ограничено ја које сваки од нас има; то је ја апсолутно и неограничено према коме су поједина ја само модиФикације. Његов у суштини пантеистички идеализам, који,