Učitelj

а

125

као што веле, није ништа друго до преображени спиновизам, није у ничему противан идеји социјалистичкој и комунистичкој. Његово дело, Пет дезећозвепе Натпае!зјаа!, задахнуто је доктрином најтешњег и најмоћнијег комунизма. Дакле, не Фихте, као што се то мисли, већ Хумболт био је у Немачкој оној, којије представљао доктрину индивидуализма.

У опште, може се рећи, да идеја о држави доминира у овима васпитним системима немачких Философа. Та, идеја, на пример, најјаче ос опажа у доктрини Хегеловој. «Задатак је васпитању, вели он у својим университетским беседама, да искорени оне личне Фантазије, оне идеје и мисли што чине лични каракер младежи,» другим речима, да уништи идивидуалност. У својим «Прилозима. енциклопедији. философских наука» вели тако исто: «Не треба сувише ценити личне особености људи, већ, напротив, треба. као бесмислицу сматрати захтев да се учитељ прилагоди индивидуалности својих ученика. Учитељ нема за то времена. Школи је задатак да духу одузме његове особености, како би га узвисила до ошштег познавања и до општег хотења.» Хегел ову једнобразност интелектуалног образовања жели у корист државе ; што се више успе да се ученицима даду овакви појмови и оваква осећања, то ће се боље послужити интересима владавине. Исто тако Хегел сматра и покорност као принцип васпитања, «Свака мисао, вели он, као и свака воља мора отпочети са покорношћу.» Међутим на другим месту пише: «Све се више и више схваћа како васпитање треба пре да одржи него ли да промени личност.» Како да се измири овај принцип са овим другим: «деца треба да се навикну на ћутање; она не треба ни да имају нити да исказују своје лично мишљење, !»

(СВРШИЋЕ СЕЈ.