Učitelj

112

вљу у њима грчење или разтезање, гледајући на то да ли је петребна или непотребна крв. Само ако се какви орган покрене, артерије које су у њему, шире се; у _ то пак време нервни систем, сужава мишићна. влакна у

оним артеријама, које се наоде у органима, који не раде; и овим се приток крви смањује где није потребна. Има једна са свим проста справа“), којом се може врло тачно да одреди, да ли се у једној части тела повишава крв или се смањује. Опити овим апаратом показали су, да се обим руке или ноге и др. делова, тела, смањује кад мозак ради, а кад је пак човек у дубоком спокојном сну, онда се обим мозга смањује. Ово се објашњава, тиуе, што, кад мозак ради крв у већој количини долави к њему, усљед чега у осталим деловима тела, налази се мање. Кад принесемо запаљену лампу пред очи некога, који спава, па се дотакне светлост његова лица; овај апарат онда показује, да се обим осталих делова тела смањује, дакле, крв појурила је у лице и главу. Ако ми испитујемо промену обима на руци или нози човека, који неспава, то ћемо да приметимо да се на овом апарату одбија сваки покрет мисли овог чевека; ми ћемо да се уверимо, да решавање каквог математичног задатка. или превођење са страног језика, доносе смањивање обима ноге или руке. Дакле крв одлази у главу.

Измена крвотока у мозгу за време умне радње може се и другим начином доказати. Сваком је познато, да кад се увелича количина крви у ма коме органу, онда се овоме и температура повишава; на против пак, ако се смањује количина крви, онда долази и снижавање температуре — орган је охладнео. Опит је показао, да умна радња доноси повишење температуре у мозгу, докле појамно је, да се и количина крви у њему увеличава. Ове опите извршио је прво Ломбар. За овај

/

| Описана је у СОвђтљу за 1878. год