Učitelj

180

матрамо, па опет да не видимо много, само ако не знамо шта смо дужни да слушамо и шта смо дужни да, гледамо. Нама на пр. налажу да слушамо накав звук, ми га не можемо чути; ми се не можемо да опоменемо неког задаха хране све до тог времена, док нам не кажу о њему и не сравнимо га с ма каквим другим познатим нам већ задахом. Ми не можемо да извршимо најпростије разматрање, док не знамо најпре, шта треба да, расматрамо. Напротив, ми врло лако примећујемо врло незнатне особине ма каквог предмета, ако га само појимамо, и ако га знамо; разуме се ова лакоћа појимања зависиће од разумевања самих упечатака, који долазе од стране тога предмета. Ако расматрамо какви предмет помоћу микроскопа, па после погледамо на тај предмет ненаоружаним оком, ми ћемо да приметимо у њему такве ситнице, које никада неби привукле на себе нашу пажњу, кад неби претходно саставили себи појам о њима помоћу микроскопа. Ситнице предмета, које ми не можемо да појмимо при обичним условима, свакако делају "на наша чула; а да би то њихово делање приметили, потребно је да се добије извесан ступањ јачине. Но. пошто се престава о предмету производн процесима у мозгу и изменама можданог крвотока онако, како се производи под утицајем самих упечатака, који долазе од предмета, — то разуме се, да ће једни процеси да ојачавају друге. Појамно је, да слаби упечатак, који се изазива ма каквим предметом може да се ојача преставом о самом томе предмету. У том случају, на нервну _ систему делају стимули, који изазивају савршено једнаке процесе“; резултатом чега се јавља ојачање самих процесца. Ми врло лако можемо да приметимо врло слаб музикалан тон, само ако смо га претходно производили помоћу другог каквог инштрумента. Као и у прошлом случају ово св објашњава тим, што при сећању о таквом музикалном тону који је у то исто време делао на наше уво, у нервној системи произилазе два савршено