Učitelj

387

ђер, наквашен крушковим етром. Промаши ли се ма које од овога, било својевољно било по околностима, махом ће се показати код свију људи на свакој представи њиховој, Представе, заједно са њиховим махнама, што их је човек створио из добивених слика, кадри смо ми не само примати, него и задржати у себи, да их доцније вољно понављамо. Ова особина, зове се памтење.

Памтењем ми смо оспособљени тувити све више појединих слика и отуда створених представа. Привидно забачене. оне мирују у нашој свести, док нам не падне на ум, да их поново изазовемо, да их се сетимо. Тада се забачена представа поново враћа у свест: ми осећамо исти утисак, као и кад је дотични предмет утицао на наша чула. Ми смо. кадри тако живо сетити се некадањих утисака, да се на пр. гурману напуне уста пљувачком, кад се опомене изредних обеда из пређашњих времена.

Али и памтење има своје недостатке: јер сваки човек памти тек незнатни део добивених утисака ; па и од ових задржи поглавито оне, који су при примању најснажније утицали на њега, или су се прилагодили другим сликама и представама исте врсте, отуда су са овима и понављају. Исто тако лакше се туве они утисци, који се највећма разликују од обичних им који највећма одговарају нашем тренутном расположењу ; напротив, они утисци, који немају ових особина, утичу тек за тренутак, да се за тим коначно забораве. Осим тога, памтење зависи: и од променљивог стања човечијег: оно слаби са пунокрвношћу, малокрвношћу, повредама. старошћу, слабошћу мозга и др. При том, једнострано образовање испуњује памтење сваког човека сликама, и представама његовог ограниченог образовања, изван којег му је сећање приметно слабо. Даље у сваког човека мења се правац образовања, отуда првашњих представа нестаје, да новима направе места. Сви поменути недостаци ути-

~