Učitelj

398 -

би створио представу, да је лист само један од матери_јиних облика у њезину животном току: да се лист обравовао из материје, која је већ постојала, и да ће се ра- | спасти у исту материју, чија се битност и пре и после | може пратити: Па како човек није оспособљен да све ово очима види, хиљадама година живео је у заблуди, да све около њега пропада: све. што живи, кратка је века, из ничега је постало, у ништа ће се распасти: као. што је на последак ништа, тако је увек било ништа. Последица овоме је, да су мудраци разних народа изу-. мели сила прича, како је овај свет створен из ничега, како још непрестано постају нова бића из ничега и како. | ће се најзад цео свет претворити у ништа; но све су то погрешне представе, које су човеку добро дошле, да на њима огледа своје песничке и пророчке способности, али су далеко од истине.

Посматрајући трајне промене, човек је уочио, да, се није понављало увек једно те једно, него да се кретање по-_ јављивало како у разним облицима, тако и у разним одно-

шајима. Дрво није изнашало постојану суследицу у томе,

што је сваког пролећа кретало, у лето терало гране, лишће, цвет и плод, а у јесен венуло; него је изгубило само лишће и плод, те је идућег пролећа тек односно. ових делова обновило своје кретање, док се најзад, после многог обнављања, није осушило, иструхнуло и распало. Човек је сва ова различита стања ставио упоредо као годишњи и животни ток; он је држао, да је морало бити | неког покретача, који је изазвао образвање дрвета, и неког, који га је убио, уништио, Још даље га је одвело: посматрање човечијег живота; он је видео да у мртваца _ нама сила способности, којих је имао за живота, и које су се све до скора појављивале, док их са последњим ивдисајем није нестало. Ова промена тим је јаче падала, у очи, што се дешавала напрасно и што мртвац није никад био тако промењен, да је повматрач могао отуда закључити, е је његових способности нестало. Он није