Učitelj

403.

«Књига каже на Урошу царство, «Од оца је остануло сину.

Ето како је српски народ схватио лепо, какав утицај имају народне песме на васпитање, у којима се тежи истини и правди, као двема главним чињеницама, помоћу којих је он васпитавао своје синове.

Има ли и у кога народа. исказана овака дивна, овака, величанствена тежња истини и правди7.

Не, нема, једини је утоме српски народ, једино се“ код њега оваки дивни примери одушевљавања за истину и правду могу наћи. Има и код других народа појава, оваке врсте, али у оваком облику, овако чисто, јасном разговетно одређених — нема.

Јер, која би то мајка другог народа свога јединца сина волела изгубити, но да он изгуби своју душу, говорећи и радећи непоштено и неправедно:

То Српкиња не дозвољава, противу тога буне се њени обећаји правде и истине, којима је задахнута, и гледа да то пренесе и на свога јединца.

Колико јој је било стало до тога, да је син послуша, те да не сврне с правог пута поштења и правде, види. се из речи, којима га испраћа :

_ «Ако сине огрешио душу «Не била ти моја рана проста.»

Ова нам песма јасно илуструје душевно стање нашег народа и његове тежње и осећаје. Из њих се види да је српски народ, племенит и карактеран народ. Види се, да је то народ, који је потпуно схватио велику важност доброг и истинитог васпитања, а на њега је као што смо видели највећу лажњу обратио. А да је заиста. највећу пажњу на то обратио, види се из разних народних песама, које су производ самог народа у ширем смислу.

Дакле, кад су оваки појмови о свему оном што “је добро, племенито, истинито и поштено — могли продрети.