Učitelj

код задњих ногу је ужи; прса су широка алећа испупчена, , леђа су права а равна; и само су у плећима мало виша; у крстима је труп заокругљен. Између задњих ногу имају четири дојке. Ноге су дугачке, вицкасте а ипак снажне. На ногама су прави, шиљасти и узани папци; изнад папака висе дупке дугуљасти, обли, као зарубљени папоњци, који не Додирују земљу. Ход му је поносит, у трчању затури главу натраг и · невероватном брзином. Прескаче грдне препреке и препливава, широке реке. Реп је кратак, купаст као обал клин.

Цело тело обрасло је густом и глатком, ситном и крупном длаком. У лето је. длака тања и краћа, у зиму дебља и дужа. Осим тога у зиму је крупна длака сиво мрка, а у лето црвенкасто мрка; ситна длака је пепељава са мрколастим врховима ; остраг је длака жућкаста. Јеленче је у почетку бело коласто по црвено мркој длаци. Веома су ретки шарени јелени, који су бело коласти, а још ређи су са свим бели.

Јелен је дивља животиња, и живи по високим шумовитим планинама, куда људи ређе одлазе. Некад је било по Србији. много шише једена; али како су се шуме смањиле и проредиле, тако је и јелена нестало. У Србији има још јелена по шумама у Мирочу и око Мајданпека, И неће дуго проћи, па ће се јелени виђати само 10 кошутњацима. А то су заграђене шуме, у којима их нико не сме растеривати ни ловити сем власника чија је шума, и где се "јелени у зиму хране, а имају и склоништа (наслоне)ј. У шумама се окупљају јелени у чопоре и то тако, да маторе животиње састављају мање чопоре, млађе чине већа хрда, а јелени маторци живе засебно. У зиму се спуштају с брда у долине. а у лето опст се селе на брда. Обично не остављају своја станишта, док су па мору и докле имају хране.

Дању јелен борави у својој ложи, а пред вече излази на пашу. Само где је са свим безбедан, излази и дању да пасе. Не воли да Орсти росно лишће, зато се виђа по окрајцима шумским У пропланцима. и пошто је сунце изгрејадо.

Јелени брсте пупољке и лишће, пасу зреле и зелене усеве, једу плодове и кртоле, махо вину и гљиве, и гуле кору с дрвећа. Храну преживају као говеда, козе и други преживачи. |

Мужјак се зове јелен, младе је јелбнче, а омањи јелен каже се јелбнак; женка је кошута а кад је мала каже се кошитица ; у Херцеговини говори се љељен и љељбнко кад је мален.

Кошута отели на крају маја џо једно јеленче, а ређе се близни, Младунче је шарено јер је бело коласто, са свим развијено и после