Učitelj

696

доцније. кад се зло увећа и боље увиди, стапе доста и труда и муке, да се злу на пут стане, а ако се зло раније не увиди бива да су нам и сви труди и све муке узалудне, јер: навика је друга природа, вели наша пословица. |

За пример да узмемо игру ораја. Свакој игри с орасима цељ је материјална добит, и само то чини, да се при таквој игри код деце развије грамжење за материјалним добитком, а грамжење пак навлачи децу да једно од другога краду, отимају, да се лажу, псују, свађају па и туку. Ово исто бива и код свију других дечијих игара, и забава, које се чине као да су наивне, а које су тако исто удешене као и игре с ораспма, т. ј. којима је цељ материјална добит или коцкање, а то су игре с маркама, сликама, дугмадима, и др.

Да и не узимамо још и многе друге штетне игре и забаве дечије, па ће довољно бити, да се увиди, да су игре и забаве дечије врло често извор многим рђавим навикама код деце; да су у дечијим играма и забавама клице и добра и зла од којих ће се доцније развити

од првих врлине а од других пороци. Па ипак се на“

дечије игре и забаве готово никаква пажња не полаже. Домаћи васпитачи-родитељи, налазе изговор ва, свој грех у многобројним посведневним пословима а и у невештини за васпитачки посао, а школски васпитачи радо заклањају свој грех иза, «претрпаног наставног програма;» и тако су деца у игри и забави остављена сама себи, да се играју и забављају како знају и умеју, те се тако код деце постепено развијају и укорењују рђаве навике, од којих доцније постају пороци.

Домаћи васпитачи могу се донекле и оправдати за свој грех, али школски васпитачи не могу се наставним програмом оправдати, јер су настава и васпитање тако једно с другим везани, да једно друго потпомажу : тамо где је васпитање рђаво ни настава није онаква каква, би могла да је, кад би васпитање било такво, какво би

па а те а а ава лака а ава се МЕ.