Učitelj

697

требало да је. Потврду за ову истину не треба ни наводити, кад се је сваки наставник искуством могао уверити да је тако, али ипак да се упитамо: зар, кад би се код деце, место рђавих навика развиле велике навике и врлине, као: пристојност, уредност, дружељубље, · лични понос, поштовање учитељевих заповести и наредаба. његових, зар онда тиме не би било и самој настави поможено; Зар онда и настава не би била боља но кад место ових лепих навика заузму мане и рђаве навике, А шта да кажемо за оно драгоцено време, што га учитељ мора утрошити расправљајући оне силне тужбе, лшта. ли за онај једи муку што их учитељ при томе подноси: Најзад, учитељ који је само наставник а не и васпитач, само је половину од своје дужности испунио.

Па зар се могу закратити деци игре и забаве: рећи ће ко. |

Да се разумемо. Све ово што је о дечијим играма и забавама, ре-

чено, није зато. да се деци закрати игра и забава у ошште. Не. Игра и забава су деци права потреба. без које она не могу бити. Оне су потребе дечије. Млађани дух детињи тражи забаву, рад, кретање. Хтети му то забранити било би лудо. Али ипак зато штетно је оставити децу у игри и забави самој себи; штетно је зљ правилно васпитање — за будући живот њихов. За правидно васпитање дечије нужно је, да деца и у игрии забави не остану без надзора. Децу, дакле, у игри и забави треба надзиравати и регулисати — уредити им игру и забаву тако, како ће оне бити од користи за правилно дечије развиће а за то се има начина. Не да се порећи да је васпитачки посао тежак, али васпитач, који хоће да буде истински предан своме послу, трпељиво ће поднети све тешкоће.

Дечије игре и забаве, према годишњим временима, ређају се као по неком периодичном низу, те је лако

УЧИТЕЉЕ 47