Učitelj
123
— Видиш'!... Мислиш не знам ја да тебекар није лако !... Знам ја све!... Него немој ти тако !... Ја ћу тебе да научим, па да живиш без бриге.
— Посрћући приђе јој. Она устаде.
— Шта хоћете ви
— Чекај да ти кажем.
И пође њој.
Она прикупи сву снагу, одупре рукама у његова прса и гурну га,.. -
Он се скљока на њезин кревет.
У тај пар отворише се врата. Мара уђе...
Видећи њега на кревету и њу зајапурену она само промумла : Е
— Аха!..
И изиђе на поље...
ж
Више ништа није требало... Марија гледаше Босиљку са неким достојанством. Готово почела да јој заповеда.
Босиљка је из почетка трпела, али једнога дана истера, је.
Марија пође по селу.
-— Шта ради учитељка, Маро:
— Не знам, Бога ми!
— Како не знаш:
— Како немам оваца, тако не чувам ни паса '...
— Шта, зар ниси ти више у чколи!
— Јок ја!
— А што, Марој
— Бог с тобом, жено, зар ти не знаш!!!
— А шта: |
— Ко ће код оне служити.
— Шта:
— Ехеј!... Ништа ви не знате!... Шта је и шта Мара, својим очима гледала !... Е, најпосле није се могло
више !...