Učitelj

790

налазе пространи простор за своју природну покретљивост не нарушавајући ничије интересе. На овом месту са свим је неумесно прећутати онај врло распрострањени школски обичај, по коме се надзор предаје у руке једпом ученику са специјалном титулом „цензора » Таква средства но могу заменити учитељев непосредни надзор. Најглавнији недостатак ове дисциплинарне системе налази се у самој његовој сушини, јер у истој приџа„дијућа власт правом дисциплинатору — учитељу — предаје се у руке ученицима, што се ни у ком случају не сме дозволити, јер управитељ и потчињени са свим су негативни појмови. Отигледно је да мешање оваквих појмова била би логичка погрешка, која на практици не ствара поредак, већ хаос. Потпуно одбацујући овакав систем дисциплинарног школског надзора, не одричемо у исто време други умеснији школски обичај (који је највише распрострањен у четворо-разредним школама), по коме се учитељ млађе, лакомислене, лењијв и заостале ученике препоручује одраслијим и успешнијим друговима. Али ова порука треба да се оснива на искрену узајамну љубав.) У овом случају старији ученици јављају се као учитељеви помоћници, а понекад је њихов утицај толико силан као и сам наставников утицај. Овим деца још у детињству задобијају изврсву навику да с љубављу потпомажу ближње, а тиме се полаже основ пра-

5) «Но у осталом у школи се могу у неколико дозволити и такви обичаји, по којима један или неколико ученика, помажу другом ученику или групи. Н. пр, може се у шкози дозволити Форма «узајамног учења»; педагогика није противна, ако један ученик помаже другом при решавању домаћих задатака само ако у разреду сваки ученик може да да тачан рачун о своме задатку, препоручујући разреду да проучи с неким аитературпи одељак, може се једној групи поручити да анализира једну његову страну (граматичку), а другој другу (синтетичку) трећој-трећу вам садржај), четвртој-четврту (естетичкуј, а идућег часа цео задатак "треба. спојити у једцу целипу, у ком случају по један ученик из сваке групе дужан је наглас пред целим разредом да прочита свој одељак из писте целине». М. Олесницкји, Курсђ пегагогики Кјевђ 1885. страпа 260е