Učitelj

ЗЕ

вилној социјацији, по којој ученици поступају само у корист човечанских и најплеменитијих интереса. Најбољи је онај школски обичај, по коме учитељ одређује сваког ученика да по реду дежура. У том случају дужпост је редара да до наставниковог доласка прегледа и спремп све што је потребпо за предавање, као на пр. креду, да очисти таблу итд. Али са правом редара не спаја се са право старешинства над друштвима; редар је такав писти ученик као и остали, јер под именом „редар» не подразумева се право, већ дужност, коју је сваки ученик дужан да одслужи у разреду. У сваком случају издане поруке у интересу школске дисциплине не треба да пружају ученицима власт, т.ј. да неки ученици имају право само да заповедају, а други само да се покоравају и испуњавају наређења првих. Свако негативно поступање од стране школских дисциплинатора изазива врло штетне последице. У првом случају учитељ вештачки ствара, силу, која се врло лако може окренути пи против саме дисциплине, јер збацајући важни део дисциплинарног терета на слабе ученике, учитељ није уверен да ће цензор утицати у истом правцу, у коме утиче испосредни његов надзор. Међу тим, врло је вероватно да ће се међу ученицима. појави «тајни договор,“ по коме цензор мора више да угађа својим друговима него самој школ«ској дпсциплини.') Бенеке вели: код дедета је увек силнија симпатија према својим друговима, него према. учитељу, пошто се њихови поступци узајамно слажу, имајући мање плпи више једнаке наклоности, и само потпуна морална поквареност детињег карактера може га претворити у шпиуна. Па још ако међу цензорима и пот-

1 Ја се врло добро сећам из ранијег ђаковања, када ми учитељ (3 раз). па најсвечанији начин (пред целим разредом) предаде прут и рече: «Овим ударај свакога који ти се непокорава",.. Па ипак поред -овеколике јасности права власти не смедох се служити истим «средовечним алатом»; јер су постојале читаве хајке, које су по улицама довиле тајне учитељеве «цензоре» и пајнечовечније тукли.