Učitelj

190

рости То је најглавније и најмање што се у овом по-

гледу захтевати може, док виши научни заводи да морају бар бити отворени, овима онима, који би хтели да

се користе Разумљиво је само по себи да ово мора бити на неки други начин, но, што је у данашњим уни-

верситетима, и вишим научним заводима, који од своје негдашње висине, као насеобине слободних наука, мало по мало, претворише се у дресурски завод, једино 26: добијање звања, па доцније постану и утону као слепа оруђа у државни механизам.

Брига за васпитање, само за време младости, није довољна. Мора се иодраслим људима дати време и прилика да се духовно образују и да у духовним добитцпма до извесног степена учествују. Ово нарочито важи за радничку класу, која по свршеном основном школо-

вању , под данашњим околностима, са свим из "оквира,

образовања иступа п готово човек у раднику пропасти мора Но, човек треба да остане човек, у човечно организованој држави. Држава може помоћи радничку класу, ако законом смањи и утврди колико да траје време рада,

"Тако би доцније радник могао „своје слободне часове

да употреби на проширењу овога знања, те да умедне

као човек, а не као проста, радничка, машина, или као |

марва ла живи. Не мању пажњу од стране државе заолужује како духовно тако и телесно васпитање својих

„држављана, ради заштите одраслих људи од раног те-

лесног богаства. Колико је у овом односу досад грешило и грешиће се, то је тако неописано много, да би

се читаве свеске написати могле. Овоме је узрок од

чести рад, а од чести пропуштане. Овде може дру-

"штвено васпитање и државни надзор да помогне.

"Статистиком је доказава страшна истина: да трзјање живота нпжих друштвених сталежа, нарочито радне класе, износи половину обичног века, а две трећине код

оних који се надају вишем положају и бољам стању.

,