Učitelj

207

да су болесни. или предавач не уме да их заинтересује не уме да развија — ум — те та досада и страх од батина савлада природу и натера их на спавање. У сва три ова случаја требало би потражити опет лека у природе. А тај лек, ја бих као учитељ — прописао овако: Природни захтеви свакога организма пречи су од свију осталих, јачи су од свију других и тежи су од свију захтева.

И у колико се буду више ослањали на ове природне захтеве остали (умни, морални и естетички) у толико ће их са већом сигурношћу организам усвојити.

Мих. Јовић

>> Ф <=

СРПСКИ ЈЕЗИК У СРПСКОЈ ОСНОВ. ШКОЛИ,

—— ње

Пред нама је основна школа. Час је српског језика. Из школе се чује јасан, по мало љутит, учитељев говор, а час по час чује се глас дечији. То учитељ показује и пита, а деца одговарају. Слушајте шта то они тамо уче !

— Кажи ми шта су то именице; пита учитељ.

— Именице су .... итд. одговара ђак већ познату дефиницију. 5 |

— Како се деле именице; пита опет учитељ.

— Именице се деле на: заједничке .::.:. пива“ штаствене. Штета што није живо „блаженопочивше» шма ! Овај би последњи назив још бољи био).

— Шта су то придеви; Како се деле: Итд. итд. пита учитељ.

А деца: — Она одговарају да боље бити не може. Ама, знају ти сваку дефиницију. Кажу је исто онако, како им је учитељ казао.