Učitelj

208

„

Слушајте, сад ће нешто друго:

— Извадите читанке! вели учитељ.

— Отворите на тој и тој страни!

Чује се само шушкање листова, који се преврћу.

— Читај ти! заповеди учитељ.

Ђак прочита реченицу, две.

_—- Стани! вели учитељ. — Шта је реч та и та: Ког је рода: У ком падежу! А шта је реч та и та ПИ т. д. пита учитељ.

То је, знате, анилизирање.

И деца, ђаволи мали, погађају ка из пушке. Кен по неко, по неко погреши.

Красан успех, одличан успех, је л те: Знају деца српски језик, да се већ више не може ни желети. Задовољан би био и стари и нови програм и стари и нови ревизори.

И доиста тако је. Тако бар изгледа кад се школа гледа. с лица. Но да је погледамо и с наличја, с друге стране. Или, боље рећи, да завиримо мало у унутрашњост и садржину саме ствари.

Деца су се пустила на одмор. Сад слободно раз-

говарају. Слушајте их !

— Дије га Васа! вели један ђак.

— Ене га, а дије га Никола и Заре:

— У који си разред ти:

— Ја учим трећег разреда, а у који си разред ти:

—_ Је ли истина твој брат отишао у војсци !

— Јесили ти био у Ниш '

— Нисам.

— Е, ја сам биои у Ниш, пу Ћуприју и у Смдерево.

— И ја Ку идем летов у Нику, КОд моју тетну.

— Овај јуче није знао колико је 4 стотина и 8 стотине.

— Ти ниси јуче знао где извире Дрина. Не знаш

ви сад.