Učitelj

230

ако је добар тај рад. Према томе вели да већа кривица пада на нас саме, а не на редакциони одбор.

Што се тиче плата п зато нису криви. Нису имали буџета. Трошење стављено је увиђавности његовој, према томе и за то нису криви. Криви би били да су имали буџета, па да га прекораче. Оцењивали су радово сами себи с тога, што другог није ни било. Одредите другог да оцењује па они неће.

За књиге и квите треба одиста препоручити да се тачније воде.

Председник. Пита скупштину оће ли се о томе још говорити или нед — Чује се: да се говори.

Јов. П. Јовановић. Човек, који ради мора му се платити, тако. је исто и овде и морамо признати да је редакциони одбор радио добро и енергично поред својих редовних дужности. Ја сам за то

"да се рад добрих раденика плаћа

Нинко Цветковић. Немам воље, да нападам главни одбор, али хоћу да приметим то, кад се рачуни полажу не сме се казати »од прилике,“ него се мора прецизно казати, зашта је и колико је утрошено.

„Љубисав Јовановић. Увек сам заступао мишљење, да се раденик плаћа, али да сам себи одређује награду, томе сам одлучно противан. Ко хоће да ради нека ради, а, ко неће — капу па кући! Из извештаја контролног одбору, види се да су чланови редакц. одбора сами себи награђивали. Тако се види, да је Јаша узео 40 див. аконто рада, а одрадио је само 10 дин. па после отишао у капетане. (СОмеј). Дакле овакав рад није ни добар ни поштен.

Мих. Јовић. Учитељска скупштана изабрала ме је за члана главног одбора и ја сам као такав све вршио бесплатно, што ми је главни одбор у задатак стављао, Не би право било да поред те бесплатне дужности вршим и другу много тежу бесплатно. Док су други по 30 дук. п. зарађивали од кондиција, ја сам крваво зарађивао само 30 дин. што сам уређивао «М. Србадију.“

Редакцнони одбор сматрао је за своју пајпречу дужност да. што боље уређује лист. А да лист буде добро уређен, да има лепе слике, морало је се трошити , морало се плаћати; морали „су се придобијати ваљани сарадници. Ја као уредник старао сам се за то и у тој тежњи ја сам добрим сарадницима одобравао и аконто, јер сам знао да ће се ти добри радници тиме обавезати да раде. на листу. Тако је Воиславу дато 144 динара аконто и он је то поштено одрадио Дато јеи Јаши 40 динара, п он би то сигурно одрадио, да пије променио службу.

Ако Јаша не врати учитељском удружењу, ја ћу платити, Што неко · пребацује за ону реч »од прилике“ то се односи на Павла Шарчевића и још неке скупљаче „М. Орбадије» из Београда