Učitelj

301

1. Језик. — Прво обележје еваког народа, па и српског, јесте језик. Докле се год чује један језик, дотле је и један народ. Али је немогуће да језик буде потпуно једнак на свима тачкама територије једног народа. «Чим су два човека два дана раздалеко, они говоре већ друкчје.» Ове разлике долазе од разних прилика, у којима се налазе раскомадани делови једног народа. Те су прилике унутрашње и спољашње. У унутрашње прилике долази положај земљишта, поднебље, начин живота и занимања. У спољашње прилике долази утицај околних народа. Све ово утиче да језик једног истог народа буде у једним крајевима овакав, а у другим онакав. Што важи за остале народе, то важи и за наш Српски Народ. Ми смо расејани по разним тачкама на Балканском Полуострву и опкољени смо разним суседима. Апсолутно је немогуће захтевати, да језик у таквом народу буде потпуно једнак. Не само да се језик на периферији мора разликовати од језика на центруму, већ ове разлике мора бити и на разним тачкама, периферије. Говор једног Шумадинца мора се разликовати од говора једног Македонца; говор Македонца мора се разликовати од говора Херцеговца; говор Херцеговца мора се разликовати од говора Сремца итд. На једаој је страни уплив Турака и Бугара, на другој Талијана, на трећој Немаца итд. Саобраћај међ народима мора постојати. Ни једном народу у образованом свету немогуће је да се огради хинејским зидом, па је немогуће и нашем. А чим ова мешавина постоји, неминовно се мора и језик мењати. Тражити у таквим приликама «прави српски језин,» не значи друго до тражити правог Србина; то је толико исто колико и одрећи се огромне већине нације. И доиста, који је «први српски језик» ' Је ли «прави српски језик» онај језик којим говори један део српског народа и којим ми пишемо"... Наши научари огрешили су се веома о српску националну мисао, што су силом створили «прави српски језик.» Узети један дија-_

у