Učitelj

307

пач и даље копа за 2 дин. дневно; нека наш ковач и п даље коси за 3 дин. дневно; нека наш орач и даље оре за 4 дин. дневно, а странци нека нам и даље израђују «крпе» за ону ништавну награду.

Овде двојимо све оно што је нужно за земљораднички и занатлијски посао, а нарочито оно што би се у нас могло олако израђивати.

Али од свега овога што смо до сада, напоменули, најважније је оно осећање, које треба да прожима сваког оног који збиљски хоће да ради на остварењу нацио · налног задатка. Патриотизам је најмоћнији чинилац у овоме послу. То је оно скупоцено оружје које се не 42 ничим купити. Без патриотизма не треба ни помиолити на тако велики рад, као што је Уједињење Српства. Хтели не хтели, морамо признати, да је у нас патриотизам слабо развијен. Ми се не смемо обмањивати. Треба да признамо наше мане и да их лечимо. У на-. шем народу има мало патриотизма. То је биљка која слабо напредује у српским грудима. Дужност је наша да је засадимо и што боље негујемо. Наш народ слабо појима државу и отаџбину, а још мање“ има свести о уједињењу целе нације. У њега је јако развијен сепаратизам. Оне врлине, које су га негда, спајале, порушене су новим начином живота. Када га. је требало васпитавати у духу националном и војничком, ми смо уносили у њега космополитске идеје. Нова струја била, је врло јака, и омела је онај развитак који је зачет ослобођењем. Ове космополитске идеје учиниле су то, те је у народу поникло оруђе које у корен ситире патриотизам. Многима девиза постаде: «Моја њива неће бити већа, ако српска држава буде већа,» Није то мислио и изрекао један човек. И. цре њега И после тега мпапи су ову мисао гајили, и кад отвореније кад увијеније исказивали. Ми треба да смо на чисто с оним што хоћемо. Можемо изабрати само једно од овога двога: или уједињење или космополитизам. У новије време сви тра-

20%