Učitelj

367 а још и то каку нам методу још данас пружа, Педагогија у писању, па кад погледамо успех у данашњем писању по основним школама, одиста је жалост! — Наш би прохтев био, да се ови данашњи прописи уреде још овако: да буду 9 бројева ито једни да служе за 1. разр., а други 9 за П. разред. Ови за други разред разликовали би се од оних за 1. само у томе, што би имали уске линије — да служе као темељито изучавање, да се ситно пише. Поред овога, да имамо још 10 број, који. би био као 11 само, што на њему не би било никако писање, већ саме линије.

Сем прописа имамо за писање и прописница. Прописнице су удешене, да се пише, без упута, који долави од оних косих линија, између две шире, две уже и по једној линији итд. Што се тиче прописница мислимо, да би их требало бити три броја: број ! за писање међу двема ширим линијама (као у пропису број 10), бр. 8 за писање међу двема линијама онолико уским, колико треба за писање у практичном животу и број за писање по једној линији. Све ове прописнице не би имале оне косе линије за упут за косо писање. Оволико сматрамо за нужно о прописницама.

А сада, удесив прописе и прописнице по нашим примедбама, ево наш програм за писање у основној школи; а из тога видеће се инаше мишљење о постојећем програму за писање. |

Претходно велимо, да ми налазимо за основна знања за живот појединце и у друштву — за практичан .живот, довољно је време од четири године'). па ћемо и наставу за писање удесити за време од 4 године.

СЕ

') Противу овога само би могли говорити, донекле, психолошки. разлози, а педагошки не, али и психолошком гледишту одговорило би се, кад би се увело, да сеоско дете иде у школу, кад напуни Уводна а варошко кад напуни 8. ; ка А