Učitelj

418

— Још, и још! Имам две : имају да. ,ти памет стане, готово боље од мене! '

— Лепо, Бога ми — рече они насмеја се. Ј — Тешто! Ја волем да оне лешце знају. | — Па, чиме ми се још хвалиш ; . Даница се загледа у њега. -- — Ал немој да ми се смејеш! · — Нећу! — рече он озбиљно. — Ја их учим читати и писати. — Збиља ; — Бога ми! Ево да видиш прописе ! И отрча у собу те из ормана извади прописе » па му их даде. _ Он их стаде разгледати... Њено је срце лупало; и жудела, је и бојала се да чује његов суд – — Заслужила си.. — Да ме грдиш — упаде му она у реч преплашено, _— Не! Него да те пољубим, друже мој!.. Она пуна радости полете му око врата...

Ж – Ж =

Дан за даном, па дође и пролеће. Све пупи и ласта. _ цвета и замеће се..

_ Милан једног лепог јутра рече Даници:

= Данка !

— Чујем!

— '"Оћеш и ти са нама:

= уда“

— У поље! Ја оћу мало са ђацима да пшетам., — 'Оћу! — рече она. радосно.

— А ти се спреми. Спреми и јела за данас. | — А шта ћу да спремим: |

— Сира, кајмака, сланине и које јаје.

Она. отрча да спрема а он оде у школу.

~