Učitelj

411

ЖАивнуше очице од радости, кад им он помену да ће данас у поље. Све се поче опремити. Кад бише готови, он рече:

Уредите се као кад идемо у цркву !

— Ђаци се уредише. Он оде у собу и узе једну књигу колико да се нађе при руци Даница је већ била спремна.

"Ајде рече он. 'Ајде! — одговори она.

И пођоше.... Сељаци их среташе улицом, па се чудише куда он са ђацима оде.

Оде да прошета — вели један.

Јест, ено и госпоја оде с њим — вели други. Ала је то паметан човек !

И учеван.

Море, преучен !

И уме да, живи !

Бог му дао! 4 Вала, и заслужио је'!... Нако срце ка' у анђела! И јест, вала !

ж ж =

Баш последњних дана Маја стадоше једна путничка кола пред сеоском мејаном. Из кола, изађе човек просед, и, кад сиђе, поче да стреса са себе прашину.

Кмет са неколико сељака беше пред мејаном. Го-

еподин

их поздрави. Они отпоздравише. Где је школа! — упита господин. Ено, оно је, — рече кмет. А да ли је ту кмет:

Ја сам, господине.

Ајдемо школи.

Да ти ниси «директор :> · Јесам.

Па уча није ту. Господин се намршти :