Učitelj

"418

= А где је; — упита.

— Изашао је јутрос са ђацима...

Господин се врати натраг те седе. Кмет поиска, «По • служење,» и, мало по мало, упусти се са господином у разговор. Почеше говор о учитељу и кмет га поче хвалити. И сељаци се уплетоше у разговор...

Господин је слушао све што су причали и, на лицу му се видело, да је врло задовољан. :

— Мислио сам да идем даље; али кад тако велите о вашем учитељу, остаћу да и сам видим.

— Не'ш џаба остати господине: — рекоше сељаци.

Они још у разговору а из поља се зачу песма.

— Ето га, иде! рече кмет.

И за мало указаше се на улици ђаци окићени цве-

ћем. Иду и певају...

(

Кад бише спрам мејане, господин се диже. Ђаци га поздравише а кмет зовну учитеља. Он се поздрави са ревизором отворено и слобдно. Ревизор га гледаше задовољно. | — Господине! — рече. — Ја сам се толико наслушао о вама да бих најрадије сад код вас у школу. _ — Извол'те господине !.... Еј Преко обичаја испит је трајао цело после подне. Ревизор беше уохићен гледећи оне веселе очице и оне румене обрашчиће и слушајући оне пријатне гласиће дечије. Кад доврши испит он се пред свима сељанима, којих беше много окрете Милану и рече: – Учитељу ! У име државе, коју ија пити служимо, и која ме је послала да твој рад видим; у име ових родитеља; у име ове дечице, ја ти од свега срца благодарим !.... Немам шта да ти кажем до: ради и даље

тако, па ћеш пре ПЕН учинити више него бата“ љонпи !... Хвала ти!.

И ту му стеже руку | а суза једна скотрља се низ

лице....