Učitelj

936

у нашим источним и југоисточним крајевима. — Деца у опште уче. декламовање са великом вољом; правилан изговор оставља иму души јак, и трајан утисак, што им служи после као путовођа и мерило за правилан говор и иначе, у читању и живом говору. Осим тога и укућани ђачки радо слушају декламовање — нарочито кад је мимиком праћено — те се и на тај начин уноси у народ правилан говор и одабране ваљане мисли.

Ф. у декламацији ђак најбоље и најлакше навикне, како код тачке, запете и других знакова треба стајати, подизати и спуштати глас, што се после лако примењује и на читање. Од колико је ово користи знаће сваки, коме је познато, како се по многим школама слабо пази на уинтерпукцију» при читању.

3. декламације су врло подесно срество, да се њима у дечју душу усађују моралне врлине, као: родољубље, јунаштво, слобода, вредноћа, правичност, скромност, дружељубље и друге стране, које красе честита грађанина. Но да би се те цељи постизале, дужан је наставник, да својим ученицима тачно објашњава садржај онога, што се декламује. Без тога је декламовање = узалудно брбљање речи, механизам. И

4. у декламовању ђак тече окретност им слободу, које доликују сваком чувеку. Од колике је ово користи видећемо одмах. чим помислимо, колико има у нашем друштву ћуталица, туњаваца, и снебивљивих људи, који се збуне и заплету укао пиле у кучину», чим настане потреба, да што год у јавним већим скуповима проговоре.

Нема сумње да је одвећ трудно навикнути ученике, да једну декламацију произносе потпуно аравилно; ту нарочито гласоудари праве сметњу и одузимају време. Али треба само имати стрпљења, и постојанства, па ће труд бити крунисан повољним успехом. Но и при највећем труду такав се успех ретко постиже, кад наставник хита, да само што вилце декламација савладају ученици. У таквом случају не научи се ни једна како ваља. Као у целој настави тако и овде, наставнику непрестано треба да буде пред очима цељ, да се започето најпре добро проучи и утврди, па тек онда што ново · предузме. -

Од свију погрешака, што се чине при предавању декламовања, највећа је она, кад наставници тој вештини обучавају само по__ једине ученике, а остале никако. То је јасан доказ, да такви наставници не разумеју погпуно свој посао и не знају праву цељ декламовања. Као згодно срество за изучавање језика, течење слободе и угледање на моралне узоре — наставник мора предавати декламовање свима ђацима без разлике. Шта више он је дужан да се при томе задржава највише баш код оних ученика, којима тај