Učitelj

28 ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ ЖИВОТА —

не а ____4-н--_-----

ћању , запамћених престава. Па и то сећање је, потпуно нехотично услед поновљеног или истог или сличног утиска. Памћење и сећање, и ништа више — то је најпримитивнији ступањ духовног живота. Очевидно је, да се ти почетци духа. никако не могу подвести под свест, ум и та

Па како да се назову духовни појави ове врсте Општа је њихова карактеристика сазнавање спољашњег света путем престава и њихових свеза. Може да не буде ничега више, до само примање и задржавање спољних утисака; може да. не буде још поређења примљених утисака, дакле још да нема свести; али опет зато животиња, имајући у преставама слику спољашњег света, сазнаје тај свет. Истина да је потпуније оно сазнавање, када се поједине преставе пореде и, према томе оцењују, али опот зато сазнавања, ма да несвесног, има и на овом првобитном ступњу, где се у духу налазе само поједине преставе, свезане међу собом толико, у колико су у природи међ собом скопчани они предмети и појави, чија су слика исте преставе. И с тога је најзгодније ову групу духовних појава назвати сазнавање, пошто се у свима тим појавима им огледа наше сазнавање спољашњег света.

У остале две групе долаве духовни појави, који се разумевају под називима осећање и воља. Под осећањем се разуме н. пр. оно уживање кад видимо што лепо насликано (естетичко осећање), или она љубав, коју осећамо према друговима, својим (алтруистичко осећање) и др. Воља је пак општи назив за оне духовне покрете, који се одликују актуалним карактером. Па како ове три групе духовних појава. (сазнавање, осећање и воља) стоје једна према, другој Да ли је од њих нека. важнија, но што су остале: Или су све три подједнако важне :

Да би на ова питања могли одговорити, ваља да посмотримо живот душе на нижим ступњима. Код свију животиња, И нижих и виших, нервни је систем орган душе. Овај систем чине влакна и мехурићи нервни. Влакна, спроводе осећаје, а мехурићи — сакупљени у ганглије — тувају те осећаје, дакле основа су памћењу.

· Код најнижих животиња, н. пр. Код црва, „најпростији је нервни си-

_ стем. Ако ставимо под микроскоп каквог црва, видићемо с преда више уста малу белу лоптицу, из које се на све стране, у све делове тела, гранају

врло танки конци. Ова бела лоптица састоји се из неке нервне масе, и седиште је душе код црва. А танки конци, што изовог центра полазе у све делове, то су нерви. Ових нервних конаца има од две врсте. Једни, полазећи од центра, иду у месо те крећу мишићна влакна; то су моторски“ (покретачки) "нерви, оруђа воље. Други пак доносе центру разне утиске од спољашње коже; то су сензитивни (осећајни) нерви, оруђа осећања. Разуме_ се да су сва ова кретања потпуно рефлективна. Утисак на спољашњи крај сензитивног влакна буде спроведен до центра, одакле исти утисак прелази на моторско влакно и долази до мишића, који буде стављен у покрет. То је,

ето, сав душевни живот код црва. ;

И тако дакле осећајност је карактеристика душеми на најнижим ступ-

њима, где о свести нема ни помена, где још и не постоје нарочити нерви