Učitelj

59 2 НОВОМ УЧИТЕЉУ

ПИ и ИН А И 84

да их поучиш како здравље да чувају, да буду паметни, мили, радни, да од њих створиш будуће врле грађане и храбре синове ове красне земље. —

Ја не желим ништа више, но да радиш у твојој новој дужности са превеликом срећом. Ну опет имај на уму да нећеш никад изгубити, ако само будеш с твојим радом паметно поступао и о њему размишљао.

Обично се каже, да је учитељска дужност врло тежак посо, ово је у неколико истина; али кад погледам како многи учитељи ту дужност изводе, онда ми се чини, да је ови сами себи отежавају.

Мислим, да ми нећеш замерити, ако те учиним пажљивим на неке по грешке, у које учитељи по некад и нехотице упадају.

Прва је погрешка та, што многи учитељи мисле, кад им деца ништа не уче, да то зависи од саме деце, то јест, да су глупа. Истина је, да сва деца немају једнаког дара, истина, је и то, да се нађе и тако дете, које је од природе ограничено — глупо, али кривица је и до самог учитеља, што му деца ништа не уче. Исто је то онако, као што није увек кривица до какве њиве, што не донесе никаквог плода, већи до људи који су је обрађивали.

Ја ти велим, учитељу, кад год приметиш да ти деца не уче онако ко што би ти желео, кривицу треба самом себи да припишеш, а не деци. (Стани и промисли где си погрешио и како ћеш то у будуће поправити. _ Увек пре но што почнеш да радиш с децом, прво се постарај, да пробудши код њих вољу. Јер као год што нема никакве користи од јела, које се без глади једе, исто тако и од твог предавања неће бити никакве добити, ако дечја воља није ту. Кад се са зловољним лицем ступи у учионицу и од прилике овако отпочне: „Децо, се'те и будите мирни; кога само приметим да је немиран тешко њему«! да ли ће онда ово код деце пробудити

вољу за учењем:

Паметан учитељ почеће увек наставу од прилике овако: „Драга __децо, данас ћу опет да причам нешто ново, али за то треба да пазите, ако хоћете што корисно да научите. Будите мирни и не наводите ме да вам што непријатно кажем. Ваша пажња треба да буде доказ моје до_броте“. — За време предавања не сме се никако заборавити, да сето деци о, већ више у

предмет више у за

_ говори, и мора се пазити, да предавање не буде озбиљни _ шали и да буде промене у предавању, како би децу тај заинтересовао Учитељ, који разуме вештину да код деце пробуди вољ

_ познато, Базедов, Салцман и Кампе. Салиман, (1745 1811) био је најумеренији а и најпрактичнији. Његов завод у Шнепфенталу једини је од филантропских завода, који још и данас постоји. У спису« Конрад Кифер, или „упут за паметно васпитање дечје», износи он своје назоре о васпитавању дечјем Од рођења па до женидбе. То чини и он — као и Русо. у «Емилу -– у виду приче, где је главно лице Конрад Кифер. У 99-ој глави тога списа, описује он увођење но_ вог учитеља у дужкост. Мисли које се ту изводе имају вредности за сваког учитеља, за то их ми саопштавамо «Уучитељевим» читаоцима у слободном пре-

воду, који нам је остао од пок. Јов. П. Крстића. Уредн.