Učitelj

НОВОМ УЧИТЕЉУ 35

слуша што се предаје, а ко не слуша, тај ништа не научи. И вама је сигурно милије, кад сам ја добар и кад по некад направим какву шалу. Вама је то милије, него кад сам љут и вичем на вас. За то немојте више да разговарате, јер ме онда љутите. Кад вас видим мирне, ја се од свег срца радујем, што имам тако добре ђаке. Ако хоћете у школи што да научите, а да се не свађамо, онда не смете да разговарате, већ морате бити мирни. Ја вас волим, децо, за то и морам овако да вам говорим и у будуће, кад предајем, немојте да се разговарате. Ко поврх свега тога разговара, тај смета нашој радости и заслужује, да се одвоји од осталих ђака и да седи у засебној клупи“. — У кратко учитељев посао пије да ствара заповести и наредбе, него дацу да увери, како она треба ово или оно да чине или не чине, за њихово сопствено добро.

Овај начин васпитавања врло је приближан Христовој науци, а Христос није страхом и претњом постигао, да се људи по његовој вољи управљају, већ убеђењем и љубављу. 31 време Мојсеја могло је још ићи, да се човеку каже: уово мораш да чиниш« или »оно не смеш да радишс, (страхом и претњом натерати људе да закон слушају), јер тада још нису били људи довољно просвећени, А од кад је Христос, велики просветитељ, људе поучио и од ових закона ослободио, ова метода више не вреди.

Најмање пак важе непрестане наредбе и заповести, за доба у ком ми живимо; јер данас сваки само о слободи збори, и против сваког оштријег закона виче. А зар деца нису исто тако добри људи као и миг Зар ми нисмо дужни да их штедимо, као што захтевамо за себе од других 2

Још нешто морам ти рећи, мили мој учитељу, о казни. Казне мора. бити. Тако се обично каже и то је истина, Пошто су деца доста лакоумна, и не могу себи да преставе жалосне последице, које произилази из лењости, нерада, непослушности и у опште из свих неуљудности, које ће им сметати у будућем њиховом животу, онда се мора о томе казном дати неко предосећање. Али, драги мој учитељу, да се деца казне и да од тога буду добре последице, треба много мудрости.

Главно је правило код казне, да. се казни, тако, како деца за то опет неби била овлојеђена, да она, по претрпљеној казни не изгубе љубав наспрам свог учитеља, него да је он још више задобије. Ко казном децу озлоједи, па ма да јеон тиме погрешку исправио, проузрокује више штете но користи, Он ми изгледа као онај лекар, који даје свом пацијенту тако јаке лекове, да му до душе ослободи стомак од нечистоће, али му крвне судове тако ослаби, да после нису ни за шта. Ја ћу ти казати, драги мој учитељу, како треба децу казнити, па да ипак не буду озлојеђена.

Прво. Мора се пазити, да се не казни својевољно ; не треба одмах детету досудити прву казну тако, да се побуђује срџба и зла воља. Својевољне казне овлојеђују свакад. Ако ми не верујеш, драги мој учитељу, онда престави себи једну државу, у којој су својевољне казне сасма обичне ствари. Кад ти, рецимо, не извршиш тачно заповест овог или оног предпостављеног и он те за то одпусти за неко времв из службе, или те

3%