Učitelj

НОВОМ УЧИТЕЉУ ; 37

модра. Они су чинили то, да би тиме извесне циљеве постигли, па их ипак нису могли постићи. А познавао сам и друге, који су своје ђаке по горе означеној методи казнили и са неколико речи циљ постизавати. Кад човек хоће да влада другима, мој драги учитељу, био он дар, краљ или учитељ, он мора да уме с уверењем да влада.

Још морам да ти нешто кажем, мој драги учитељу, а то је о сресвима. за казну. Обично је срество за казну у школи, као што знаш, прут. Ово је једно врло оштро срество, СФ њим се само коњи и пси васпитавају. Васпитач пак, који људе васпитава, мора увек да тежи за тим, да буде господар над својом јарошћу и баш за то не треба да туче децу. Јер кад се обрати пажња на самог себе, онда ће се приметити, да се бојем све више узбуђује јарост. Кад се већ једном удари, онда крв све више узаври и сигурно падну још неколко удараца који су све јачи. А кад се престане с бојем и крв се мало разлади, онда се обично увиђа, да се пренаглило и да је дете много извукло. По том хоће ствар да се поправи, и за то му се гледа кроз прсте, а на тај начин губи учитељ много од свог угледа. Даље, деца ће тим бити озлојеђена, добију наспрам учитеља ненаклоност и омрзну га за свагда.

Ја знам врло добро, да она деца, која су у родитељској кући била бијена, тешко и у школи могу да прођу без батина. Она су као што се обично вели «огуглала». Таква деца не поштују пријатељске речи, прекоре и добра упоређења, и тек се онда покоравају вољи својих претпостављених, кад их ови на то батином принуде. Али ипак треба паметан учитељ за тим да тежи, да се батине постепено истисну из школе. Ово је до душе тешко али могуће; ја сам познавао учитеље који су из школе сасма избацили батине. За ово се мора имати бистар разум, ведар и миран дух, који се не може због какве мале непријатности да распали,

Кад сам једном запитао једног учитеља, како је он до тога дошао, да. се у његовој школи без батина, слуша, он ми одговори: «ја гледам да уверим моје ђаке увек о мом целом понашању, да ја о њима добро мислим, и покажем им примером и упоређењем, да ће за њих бити велика штета, ако ме не слушају, — Даље то чиним наградама; ја више ценим н. пр. онога који је послушан, вредан, миран за време часа, но остале. Ја њега питам понајвише, дозвољавам му да његов задатак гласно прочита, изведем га на таблу да напише што би се морало писати и т. д,')

5 Ово је са сма некоректно, Паметан учитељ не сме то никако са својим ђацима да чини, јер тиме прво, развија код деце славољубље и завист, друго нија правичан. Једно дете више ценити друго мање, једно више волети друго мрзети, не сме један учитељ никад у својој души да нови. Он мора сву децу подједнако да воли и да цени, или бар не сме то јавно да искаже или чиме да покаже, Награде и похвале врло су опасна срества при васпитавању. С њима, треба да је васпитач врло обазрив и штедљив.

Превод.