Učitelj

40 ОБРАЗОВАЊЕ КАМЕНОГ УГЉА

или из истог слоја исте локадности, или најзад из разних слојева а исте локалности, то ћемо у главноме разликовати двојаку структуру. Код антрацита, који сагорева исто као и кокс, количина жуте супстанције умањује се, а основна супстанца преовлађује, она бива све тамнија и тамнија, тако "да је најзад и немогуће добити прозрачну плочицу. С друге стране из угља као што је „Вегег-Вед« из Бредфорда, који сагорева пнтензавно светлим пламеном, лако је добити прозрачне плочице. У пругастим деловима таквог угља човек, мало оштријег вида, приметиће и без микроскопа мноштво ситних честица, које имају отприлике облик ситног новца. Ове су честице жућкасте боје и расејане су у основној тамној маси. Та малена тела, имају у дијаметру, у средњу руку, |, палца, а стоје у основној маси тако, да, је њихова површина паралелна двема глатким површинама комада каменог угља. На једној површини, код сваког овог делића, примећује се нека Фигура. Кад се ова боље уочи види се, како се она састоји из три праве линије, које, на Форму зрака, дивергују од центра котура, али не допиру до његове периферије. Хоризонтилпи пресак свог котура личи па пун прстен, а вертикални пресек изгледа као некакав завежљај. Одовуд изводимо да ови котури нису ништа друго до спласмути мехурићи. На згодно удешеним пресецима, уверавамо се да су радијалне цртице заиста пукотине негдашњег мехурића, а постале су пошто је овај спласпуо.

Кад кад су ови мехурићи са свим спљоштени и тада су им зидови јако приљубљени, другда то опет није случај, и онда су мехурићи испуњени мноштвом малених, неправилно округлих, слободних, тела. Ова у мно"роме личе на веће меурке, у којима се палазе. Разлика је готово само у величини, јер њихов дијаметар не прелази више од Пасо палца.

_ У неких сорти кам. угља готово се цела маса, састоји из таквих ситних, тамних честица. Ту нема сумње да је главна маса постала: из гомиле тих већих и мањих меурића, поред којих се налази и нешто угљенисаног дрвета. | | Често на једном и истом комаду могу да се виде сви прелази од

описате структуте карактеристичне за обичне сорте каменог угља, Па како овај долази доцније — по старости — у серији угља од напред описатог то је онда природна последица: да су ови мехурићи већма спљоштени, јаче распукнути и више су угљенисани. Код антрицата тај се процес са свим завршио, првашња, се структура угља са свим изменила — место мехурића ми овде налазимо потпуно истоветну угљенисану масу.

У каменом угљу разликујемо двојаке делове: угљенисане дрвене делове и прави камени угаљ. Да су први дописта делови дрвета, то је одавно признато, јер структура показује остатке стабала и лишћа различитих биљака. Ови остаци до тог су степена угљенисани, да 04 њих сем угљеника готово ништа друго није ни остало. Камени угаљ често се састоји само из спљоштене коре негдашњег стабла, чије је језгро — остали делови др“ вета сем коре — наравно нестало. Ну то што ја називам «мехурастом материјом |(вассшау таабјег) каменог угља« и што саставља тлавну масу свих смоластих угаља, које сам ја испитивао — није исто, што и горе наведени угљенисани делови дрвета. Структура ове матерје ни мало не личи на